«t a m a d d u n»


bet94/176
Sana07.11.2022
Hajmi
#861521
1   ...   90   91   92   93   94   95   96   97   ...   176
Bog'liq
Маънолар оламига сафар. (Алишер Навоий ғазалларига шарҳ). Комилов Н

8. 
Д арбон 
- эшик курикловчиси.
9. 
Муттако 
- суянчик, таянч.
10. Ф а х и х - фик* илми (шариат крнунчилиги) мутахассиси.
137


« я
--------------------------------------
^ ^ Б а й т л а р н инг насрий б а ё н и ^ >
1. Бугун жахом ахлидин \ам , жахоннинг (дунёнинг) 
узидан \ам совудим, безордирман. Жахон ваундаги одам- 
ларни куя т\ринг. Худо хаки, жонимдан хам бездим.
2. М ени хижрон вакгида жону жахондин туйибди 
деманг, балки ватан, мулку хонумондан хам малолда- 
ман (безорман).
3. Кунгил изтиробларидан туйдим, эй ажал, мен ул 
телба (кунгил)дин, кунгилни мен ожиздан халос эт- 
санг, нима буларди?
4. Бу кандай айрилиш булдики, ёр мендан айрил- 
гач, кунгил мендан айрилиб, фигон кунгилдану утлар 
фигондан хам айрилди.
5. Эй Хизр абадий умрдан юз марта хушхабар кел- 
тирсанг хам, мен учун ж ононсиз улмок афзалрок.
6. Ул юз ни куришдан махрум булдим, фирокида на- 
фас олишим тухтади, жони чикдими, нафас олаяпти- 
ми, деб синаш учун кузгу келтирманг, чунки мен муб- 
талолик синовидан хам кутулдим.
7. Ёмону яхшига зулм килаверма, зеро агар замон 
шундай давом этса, сен яхши киш илардан хам, мен 
ёмондан \ам кутуласан.
8. Агар улсам ёр итига оз^ка ёки дарвозабонига су- 
янчик булайин, сиз танамни ул кучадан, бош имни ул 
остонадан олманг.
9. 
Факих 
(шариат билимдони) учун Каъба, ринд учун 
майкада (пир хузури) азиз. Аммо Навоий учун кандай 
яхшики. у факат Аллох ёдида яшаб, ундан хам, бундан 
хам озоддир.
- ^ з а л н и ш умумий мазмун-маъноои ^ у
У шоу казалда хам юкоридаги газалларда булганидай. 
рухий изтироб, калб дарду хасрати ифодаланган. Аммо 
бу энди ё л п
1
злик кунгил бекаслигининг дарди эмас.
/38


Ю кор и да курган газалларимизда ижтимоий табакалар 
мавкеидан хосил буладиган нохуш кайфият, ахлокий 
карашлар, яш аш ни кулайлаш тириш, "шоху гадо” , “бою 
камбагал” баробарлйгини ёклаш , инсоний сифатлар- 
нй иж тимоий мавкеи м анм анлиги дан устун куйиш , 
хукмронлик тафаккуридан хосил булган номакбул кибру 
хаво, зулму ситам га берили ш н и м азам м ат к и л и ш га 
йуналтирилган фикрлар ва булардан-да устунрок турув- 
чи олий маъноларга интилиш чакинларининг ялтираб 
куриниши акс этган. Ш оир хар бир казал ида мутафак- 
кир, ижодкор инсон д и л и н и н г бехуда истакларини, 
юксалиш, соптнч, коникмаслик туйгуларини ифодалай- 
ди. Ш уларга мувофик келмайдиган заминий муноса- 
батлар, манфаатлар ва манфаатчалар гирдобидан куту- 
либ чикиш, озод булиш истакларини куйлайди.
Келтирилган газалимизда эса, бу гоялар иш к ва ай- 
рилик гоялари билан куш илиб зухур этган. Маглаъда 
гарчи “ахли жахон” ва жахондан задалик хакида ran 
борса-да, аммо иккинчи байтдан бошлаб, бу задалик- 
нинг боиси ёрдан ажралиш — хажр азоби экан и айти- 
лади. Газалда 
Кунгил
тимсолига алохида ургу берила- 
ди. Бош кача айтганда, ф и р о к азоби хам, Ёр жамоли 
с о п т ч и хам, жами покиза туйгулар Кунгилда ж амлан- 
ган ва Кунгил оркали узини намоён этади. О ш ик учун 
ёрдан айрилиш Хизр суви — оби хаётни ичиб, абадий 
умр топишдан кура, улиш яхширок. Ёр ш унчалик азиз 
ва кадрли. О ш икнинг умр мазмуни, тириклиги, саода- 
ти хам Ёр билан бирга булишдир, деб тасвирланади.
Навоий бу газалда эл орасида кенг таркалган ула- 
ётган одамнинг юзига кузгу тутиш тадбирини тасвир- 
лаб беради. Яъни умри тугаб бораётган одам нинг огзи 
олдига кузгуни келтириб курадилар: агар нафас о л а - ' 
ётган булса, кузгу терлайди, агар нафас олиш и тухта- 
ган булса. кузгу терламайди, демак бем орнинг жони 
узилган булади. Н ав о и й н и н г ках рам он и одам ларга 
мурожаат килиб, мен Ёр ф ирокида жон бердим, кузгу 
келтири б утирм ан г, бу азоблардан энди кутулдим ,

У)


дейди. Энди жасадимни Ёр итларига беринг ёки унинг 
дарвозасини курикдовчисига суянчик этинг. токи бо- 
шим ёр остонасида колени. М ана шундай хазин, аммо 
садокат мадхияси буладиган иурмаъно сатрлар билан 
Навоий мухаббат кудратини, вафодорлик хиссини баён 
эта олган. Бундай ф онийлик аслида орифлар назари- 
да бокийликдир, бокий озодликка эриш иш дир. Бун­
дай озодликни на Каъба зиёрати, на хонако шайхи, 
на харобот п и ри тухф а это л м ай д и . Бу ф а кат чин 
ош икка насиб этилган бахтдир.
Р'азал ана шундай кутаринки рухда якунланган.



Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   90   91   92   93   94   95   96   97   ...   176




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish