«t a m a d d u n»


/ ~^ £ а за л н и н г умумий мазм ун-м аъноси^У


bet80/176
Sana07.11.2022
Hajmi
#861521
1   ...   76   77   78   79   80   81   82   83   ...   176
Bog'liq
Маънолар оламига сафар. (Алишер Навоий ғазалларига шарҳ). Комилов Н

/
~^ £ а за л н и н г умумий мазм ун-м аъноси^У
Бундан олдин шархлаганимиз газалдай (29-газал) бу 
газалда хам севиш ганлар учрашуви тасвирланган. Аммо 
бу ерда бошка манзара, узга холат тасвири берилган, 
узга бир инсоний характер кузга ташланади. 29-газалда 
маъшук сокин, халим, камсухан инсон булса, бу газал- 
да тасвирланган маъшук шиддаткор, нозу итобли, фаод, 
харакатлари чаккон, сузлари кескир ва буйрук, амру 
фармон охангидадир. У шитоб билан кириб келади ва 
тап тортмай, ош икни кулидан ушлаб, ёнига утказади, 
ундан хол-ахвол сурайди, сунгра узи билан бирга олиб 
келган шаробни косага куйиб ичади, яна куйиб ош икка 
тутказади. Хуллас, биринчи байтда айтилган кечкурун 
ош ик кулбасига шитоб билан кириб келиш харакати 
бутун казал давомида ривожлантириб борилади, унинг 
хатти-харакатларида изчил кетма-кетлик, узига хос тез- 
кор киш ининг хусусиятини тафсилотлар оркали куриб, 
хис килиб турамиз. М аъшукнинг акси уларок, ош ик бу 
шитоблардан хайронулол булади, узини йукотади, пари 
теккан одамдай эсдан о гиб колади.
Ахир узок кутган, интик булиб йулига куз тутган ки- 
ш ингиз кечкурун бирдан эш икни очиб хандон чехра 
билан кириб келса, ахволинг нима кечади? Навоийнинг 
лирик кахрамони хам хайрону лол булиши шундан эди.
Бундай тасвир, айтиш мумкинки, вокеабанд лирик 
тасвир укувчига алохида завк беришдан таш кари, жон- 
ли лавхадай эсида сакданиб колади. Мухаббатнинг, сев- 
ги нин г кудрати ш ундаки, о ш и к ёр н и н г хукмфармо 
куёшдай чехрасини кургач, бир зарра мисоли титрай- 
ди, гуё узини буткул махв этиб, изтиробга гарк булади. 
Зеро, ош ик ёрнинг бу таш рифини кутмаган эди. Наво-


ий буни айтмайди, аммо казал маъносидан шу нарса 
сезилиб туради. Кутилмаган таш риф ва тезкор, суръ- 
атли харакатлар ош икни ш ош ириб куяди, у хам хур- 
санд, хам хайрон, хам узини гоят нокулай сезади. Бит- 
та газалда шунча маъно, шунча нозик ва дилрабо тас- 
вирлар. Бундай “л и р о -эп и к ” тасвир, яъни нозик воке- 
абанд газалларнинг узига хос услуби шундакп, уларда 
ташбехлар, таърифу тавсифлар хам “вок,еа” га мослаб 
келтирилади ва ош ик-маъш укдарнинг муносабатлари, 
хислатларини очишга йуналтирилади.
Ушбу газалда хам Н авоий шундай йул тутган. Шу 
боис у суз санъатининг беназир намунаси сифатида 
асрлардан-асрларга, авлодлардан авлодларга \ти б. кал- 
бларга хузур багишламокда, рухиятимиз кудратига куд- 
рат кушмокда.



Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   76   77   78   79   80   81   82   83   ...   176




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish