«t a m a d d u n»


* з Г ^ ^ Р а з а л н и н г умумий мазмун-маъноси^^


bet77/176
Sana07.11.2022
Hajmi
#861521
1   ...   73   74   75   76   77   78   79   80   ...   176
Bog'liq
Маънолар оламига сафар. (Алишер Навоий ғазалларига шарҳ). Комилов Н

* з Г
^ ^ Р а з а л н и н г умумий мазмун-маъноси^^
Ёр висолига эришган, дийдор куриб, калби кувонч- 
га тулган ош икнинг холати тасвирланган ушбу газалда. 
Бундай мазмунли газаллар “ Хазойин ул-м аони й” де- 
вонларида куп эмас. Чунки Навоий газалларининг ак- 
сари ош икнинг Ёр жамолига муштоклиги, изтиробла-


ри тасвирига багишланган. Хатто махбубанинг шухлик- 
лари, ран г-б ар ан г ки й и н и ш лари , ж и л ва-и сти гн оси , 
хусну жамоли хилма-хил тазоду ташбехлар билан гаъ- 
риф-тавсиф килинганда, ажойиб жозибали лавхалар тас- 
вири ичида курсатилаётганда хам ошикнинг бундан дил- 
хушлиги, яйраши, бахтиёрлиги камдан кам кузга чали- 
нади. Аксинча, маъшук канча ноз этса, шухлик килса, 
гузал либосларда жилва килса, ошикка шунча кийин, у 
шунча рухий изтироб чекади, хайрат ва бехудлик ичра 
FapK булади.
Келтирилган казатда эса севишганларнинг васл дам- 
лари тасвирланган: ош ик бу бахтдан шунчалик хурсанд- 
кн, бунга узи хам иш онкирам ай туради, “ менга хам 
бахт кулиб, ёр васлига етиш иш муяссар булар экан- 
м и?” деган гумонли фпкр кунглидан утади. Разал ай- 
нан ана шу фикр баёни билан бошланган. Аммо шоир, 
бу иш кка садокати, пафодорлиги тухфаси деб бахо- 
лайди, зеро унинг бу ёруг дунёда бирдан-бир максади 
ёр васлига етишдир. Васл — энг буюк неъмат, энг улуг 
бойлик. Умр мазмуни, киммати хам шу билан белги- 
ланади. Лирик кахрамон (ошик) узини денгизга шункиб, 
гавхар кидирувчи каввосга ухшатади ва васл гавхарини 
топганидаи бехад кувонади.
Ва бу базмини кизитиш учуи ош ик бода ичиб, сар- 
хуш булади, уз ёрининг жамолини табиатнинг барча 
гузалликлари жам булган хилкат деб билади, шу боис 
сарв, гул, ой, куёш каби гузаллик ташбехдарини пи- 
санд килмайди. Бунда осмонга мурожаат килиб, “ою 
куёшингни йигиш тир” деб, богбонга караб, сарвни утга 
сол, суманни (ок гулни) шамолга совур, деб айтиши 
бпр томондан хурсандчилигини ифодалаб келса, унинг 
хаяжони, учрашув лаззатидан бехудлиги, бахтиёрлиги- 
ни шоён этса, иккинчи томондан маъшук гузаллигини 
хеч нарсага ухшатиб булмаслигини хам англатади.
Албатта, бу мажознй тасвир замирила тасаввуфий 
маънолар хам бор. Умуман, Навоий каби ул>т шоирлар 
газалларини икки гурухга ажратиб (ориф она ва оши-
Ю


кона газаллар) урганар эканмиз, шунга амин буламиз- 
ки, ош икона газаллар “соф дунёвий” мазмундаги асар- 
лар эмас, шу каби орифона газалларни хам буткул ду­
нёвий ю ялардан доли деб булмайди. Хар икки гурух 
газаллар хам инсон ф икри, маърифати ва хиссиётла- 
рини ифодалайди. О риф она газалларда илохий маъ- 
рифатга эриш иш йули бевосита, туф идан-тугри талк- 
ин этилса, ош икона газалларда бу максад дунёвий ке- 
чинм алар, касрат олам ининг ранг-баранглиги, бунга 
ошуфталик ва ана шу ошуфталик замиридаги илохий 
гузалликни каш ф килиш , идрок этиш , бунинг минг- 
минг куриниш даги йуллари, кийноклари тасвирлана- 
ди. Бунда “ мажоз” (сурат, касрат) ва “хакикат” (ило­
хий нур) бир-бирига зид куйилмайди, бири кабул кили- 
ниб, иккинчиси инкор килинмайди, балки мажоздан 
Хакикатга, суратдан М аънога караб бориш кузатила- 
ди. Навоий дунёкараш ининг бош йуналиши мана шу! 
Унинг лирик асарлари хам, эпик ш еърияти хам бус- 
бутун ана шу гояга асосланган. Зеро, улук шоир ва унинг 
салафлари, айникса, иири муршиди Абдурахмон Жо- 
мий назарида Инсон ва Коинот узаро вобаста, Инсон- 
да моддийлик ва илохийлик жамулжам. И нсон шуни 
англаш и, узидаги ва демак коинотдаги илохийликни 
каш ф этиш и, бу сирдан воки([) булиши лозим. Табиат
— Мутлак 
РУХ 
ижоди ва кузгуси. И нсон эса кузгу мар- 
кази. Ш ундай булгач, Илохни севиш И нсонни севиш 
оркали боради. Инсондаги нажиб сифатлар канча куп 
булса, у шунча севимли, у шунча илохийлаш ган, ило­
хий сифатларга йугрилгандир. Шу боис орифлар, ко- 
миллар купрок севимли ва азиздирлар. Шу тарика. ма- 
ж озийлик орифларда хам бор. Аммо бу м аж озийлик 
энди фатх этилган, илохийликка куприк буладиган, 
англаш илган мажозийликдир.
Тахлил килаётганимиз мазкур газалда хам бу аник 
куриниб турибди. А йникса, учинчи байтдаги 

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   73   74   75   76   77   78   79   80   ...   176




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish