«t a m a d d u n»


Х с^Разалнинг -мумий м а зм ун -м а ъ н о си ^ ^


bet59/176
Sana07.11.2022
Hajmi
#861521
1   ...   55   56   57   58   59   60   61   62   ...   176
Bog'liq
Маънолар оламига сафар. (Алишер Навоий ғазалларига шарҳ). Комилов Н

Х с^Разалнинг -мумий м а зм ун -м а ъ н о си ^ ^
Бу кизил тун кийган жонон таьриф ига багиш лан- 
ган учинчи газал. Аммо хар бир газалда ушбу таъриф 
алохида-алохида гасвирга эга. Хар бир газалда кизил 
ранг билан бокаик узига хос ташбехлар катори ва улар 
воситасида лавха, холагларни чизиш махорати кузга 
таш ланади. Бош кача айтганда, ж онон уч газалда уч 
хил лирик тимсол килиб гавдалантирилган. Чунончи, 
биринчи газалда маъшукнинг кизил тун кийиб чики- 
ши аввал Хитой (Чин) охусига, кейин гулдаста ва ичи­
да ок, савсан гул усган аргувон дарахтига ухшатилади. 
К.он, ш афак, кизил буёк билан ёзилган алиф ташбех- 
лари хам бир-бири ни тулдириб келган.
7Q


И ккинчи газалда кизил тун ловуллаган олов шуъ- 
ласига ухш атилади-да, кейин лола, лаъл, хуноба таш - 
бехлари оркали тасви р ри вож лан ти ри ли б , м аъш ук- 
нинг ош и к калбига солган изтироблари бир-бир чи- 
зиб курсатилади.
Учинчи газалда кизил тун кийган ж ононнинг пари- 
дай нозиклиги, гул сайрига чикиб жавлон уриши, жил- 
валар килиш и ва бу лолазор оралаб юрган 
t o f
каклиги 
(какликн ин г буйин патлари, канотлари усти кизгиш
рангда булади)га ухшаб кетиш и тасвирланади, яъни 
“ кизил либос кийган ж онон лолазор сайлида” деган 
бир чиройли сурат укувчи куз олдига гавдалантирила- 
ди. Д ем ак, бош ка газалларда булганидай, бу уччала 
газалда хам Алишер Н авоийнинг манзара, узига хос 
бир лавхд яратиш ва шу лавхднинг ош ик дилига хил- 
ма-хил таъсирларини тасвирлаш махорати кузга таш - 
ланади. Аммо хдр бир газалда алохида санъагкорлик, 
алохида холатлар тавсифи бор. Хар уччала газалда мар- 
казий ташбех ёки калит суз — бу кизил тун. У хар бир 
газалда хар хил турдош рангли ашёлар билан чогишти- 
рилиб, янги-янги бадиий тасвирлар хосил килинган. 
Биринчи газалда ж ононнинг кийиниш и — таш ки тас- 
вирига купрок эътибор ки л и н ган , и к к и н ч и газалда 
кизил либосда куринган ж ононнинг ош ик калбига олов 
солиш и, уни иш казоби да кийнаш и тасвирланган булса, 
учинчи газалда кизил либосли ж ононнинг хатти-хдра- 
кати, ж илва-караш м асин и курсатиш купрок назарга 
тушади. Шу уринда яна бир хусусиятни таъкидламок- 
чимиз. Маълумки, газал — лирик жанр, у куй билан, 
нафосат билан йугрилган булиши керак. Яъни: 1) охднг 
майинлиги, латофати; 
2
) суз, иборалар латофати, н о­
зиклиги; 3) коф ия, радифлар нозиклиги ва 4) бадиий 
санъатлар нозиклиги узаро уйгун булмоги лозим. На­
воий газаллари бунинг ёркин намунаси. Кизил тун ки й ­
ган ж онон таъриф и ва бундан о ш и к ж онида пайдо 
булган рухий галаёнлар тасвирида хам ана шу латофат, 
нозик гасвирларни кузатамиз. А йникса, учинчи газал-


да бу ёркин намоён булган. Биринчи байтдаёк жонон 
парига
ухшатилади. Пари нима? Пари — рух, хал к та- 
саввури буйича у го \ куринади, гох куринмайди, чун­
ки у — самовйи хилкат. Маъшук парига ухшатилар экан, 
демак, унинг нихоятда нозиклигига ишора килинмок- 
да. Кукимтир парлари ва кизгиш тавкди (буйнидаги 
парлари тавк; дейилади) 
t o f
кийиги хам 
f o > t t
гузал ва 
нозик куш. Маъшука гтаридай нозик булгани учун хам 
сархуш ош иклар конига кирган. Кизил либосли жонон 
худди кон ичидаги малакдай. Ул жонон париваш булга­
ни сабабли жонлар ичидаги жондир, яъни рухдир, дей- 
ди шоир. Мактаъда Навоий бу ф икрни аник-равш ан 
баён этган: ул пари узини лаъл рангли (кизил) либос 
ичига яш иргани каби о ш и кн и н г ж они хам ж онон лаъ ­
ли (кизил лаби) ичига яш и рини б, гойиб булган. Б ош - 
кача айтганда, ошик, ва маъш ук бирлаш иб кетган. Бу 
уринда яна бир изохга эхтиёж бор: укувчида кандай 
килиб бир одам иккинчи одам нинг лабида йуколи- 
ши м ум кин , деган савол тугилиш и м ум кин. Бунга 
жавоб ш уки, 

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   55   56   57   58   59   60   61   62   ...   176




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish