«t a m a d d u n»


-с&^Байтларнинг насрий баёни


bet57/176
Sana07.11.2022
Hajmi
#861521
1   ...   53   54   55   56   57   58   59   60   ...   176
Bog'liq
Маънолар оламига сафар. (Алишер Навоий ғазалларига шарҳ). Комилов Н

-с&^Байтларнинг насрий баёни
1. Ж ононим кийган олов рангли гулдай нафис тун 
(устки либос), тун эмас у гуё менинг жонимдаги утдир.
2. Ж ононим устидаги олов рангли гулдай либос шун- 
дайин олов каби лаълдирки, унда жон яширингандир.
3. Ё бу жон куши хуноби — конли куз ёшидан ранг 
олган малохатли (тароватли, жозибали) нихолдир ёки 
сарви хиромоним (гузал коматли ёрим) устидаги лола- 
ранг либосдир.
4. Бу кизил либос ул кофир ёр эгнида экан, катл курку- 
ви мавжуд, аммо рахму шафкатидан умидим хам бор.
5. Бундай шафакдай кизариб куринган нафис либос 
шамъи шабистоним — тунларни ёритувчи шамъдай гузал 
ёрим эгнида экан, васл шомида ушбу шамъга талпи- 
ниб ёнмаган парвона колмаса керак.
6
. Эй сабо (гонг шамоли), гулдай либос кийган мах- 
буба менинг ёнимда булса. сарв дарахти гул билан сух- 
бат килаётгани (бирга, ёнма-ёнлиги) билан мактаниб, 
кеккаймасин.
7. Эй сокий, менга гул рангли (кизил) май тулци- 
рилган кадахни келтиргин, зеро зухду такво хавфи фак- 
рдаги ахду паймонимга халал бермокда.
8
. Эй Навоий, жон булбули туни гулга ухшаган, лаби 
гул баргидай кулиб турган ёримда экан, уни хар кан- 
дай гулга ошуфта булишини истама.
^ С ^ а за л н и н г умумий м азм ун-м аъноси^
Бу газалд? хам дастлабки олти байти 
олов, гул, ут,
лаъл, хуноб, лолагун, шафак,гун, гулгун, гулранг
каби 
кизил рангли ашёлар воситасида ясалган тасвирларга 
багишланган. Бу тасвирлар: I) ёрнинг кизил либосда 
гузал сурат касб этганини курсатиш; 
2
) шунга монанд 
тасвирий манзара яратиш ва 3) бунинг лири к кахра- 
монга таъсирини намоён этиш учун хизмат килган.
" V , .


Бупдай асарларда Алишер Н авоийнинг бадиий суздан 
фойдаланиш махорати, бемисл санъаткорлиги ярк этиб 
кузга ташланади. Хар бир суз, ибора, ташбех тасвирла- 
наётган объектга нечоглик муыосиб ва укувчида завк 
уйготувчи, хайратга солувчи хусусиятга эга. Ж онон- 
нинг либоси гул баргидай нафис, у худди алангадай 
барк уриб туради. Олов шуъласига диккат к,илсангиз 
хам кизгишлик, хам нафислик, хам хароратни сезасиз, 
барк уриб очилган гул хам худди оловдай ял-ял ёнади, 
кизил тун кийган махбуба хам ана шундай жозибали ва 
шу боне у ош ик калбига ут солади, уртайди, ёндиради. 
Навоий дейдики, жоним ана шу ут ичида ёки утдай кип- 
кизил лаъл орасига кизил лаблар катига яширинган. Ажо- 
йиб тасвир!
Бу газалда хам кизил либосли ёрнинг котиллигига 
ишора килинган (4-байт). Албатта, кдтл аввалги газалда 
хам, бу ерда хам кучма маънода, яъни ош икнинг жони 
жонона ихтиёрида, у хохласа ош ик жонини олиши ёки 
унга жон хадя этиш и мумкин. Аслида бундан ош ик хам 
хафа эмас. Мажнун Лайл и ишкида жон берганидан хур- 
санд, факат Лайлига етишеа бас. И ккинчидан, кизил 
ранг — кон ранги, курбонлик белгиси. Ошики зор кур- 
бон булиш хавфидан кутулмайди. Аммо, ушбу байтда 
Навоий рахму шафкат хакида хам гапиради. Ж онона 
ош икка ра\м килиб, унинг жонини олмаслиги хам мум­
кин. Бунда ишлатилган “номусулмон” сузи кофир маъ- 
носида булса хам (кофирлар рахмеиз булади, демок- 
чи), лекин уни соф диний маънода тушуниш ноурин. 
Бу ерда у маъшука сифатларидан бири сифатида кулла 
нилган, яъни маъшукадан ш афкат кутиб булмайди, у 
ош икни буткул махв этишга тайёр. Укувчиларга рав- 
иган булсин учун еттинчи байтдаги “ф акр ” тушунча- 
сига изох бермок лозим. Бу тушунча байтда зухдга кара- 
ма-карш и маънода келтирилган. Зухд такподорлик маъ- 
носида ишлатилади. Аммо ж аннат умидидаги такво. 
Ф акр эса, факат Худованд талабидаги орифона ниёз- 
мандликдир. Яъни Худодан бошка нарсаларга кунгил 
богламаслик, ихтиёрни батамом Аллохга топшириш.


> О к азал

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   53   54   55   56   57   58   59   60   ...   176




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish