«t a m a d d u n»


Дида равшан кардаме з-он руйи зебо кошки


bet153/176
Sana07.11.2022
Hajmi
#861521
1   ...   149   150   151   152   153   154   155   156   ...   176
Bog'liq
Маънолар оламига сафар. (Алишер Навоий ғазалларига шарҳ). Комилов Н

Дида равшан кардаме з-он руйи зебо кошки.
Хот up андар сояи туби наёсояд маро,
Соя кардй бар сарам он сарви боло кошки.
Гарчи имруз аз жамоли у нагаштам бахраманд,
Ваъдаи ин давлат афтодй ба фардо кошки.
Ошик,онро рухсати гул чидану дидан чй суд,
Будй он гулчехраро изни тамошо кошки.
Кошки гуям маро гаштй висоли ту насиб,
Бенасибонро насибе пест илло кошки.
Бо вужуди ак,лу дин сомон нагирад кори ишк,,
Д ар хужуми ин шудй он хар ду 
я р м о
 
кошки.
Назми Жомиро, ки шуд дар васфи лутфи у чу дур,
Жо набудй найри гуши шохи воло кошкй.
Шох Абулгозй, ки мегуяд шахи анжум зи дур,
Будиям дар силки наздикони у жо кошки.
Хар чй хохад, бод хосил дар харими базми у
В-аз харими базми у сад сола рах то кошки.
Мазмуни:
Кош ки ушал раъно кадли дилдорнинг дийдорини 
курсайдим, (уш анда) кузларим ни у зебо юз нуридан 
равшан килардим. М енинг хотирим жаннатдаги туби 
дарахти соясида тинчланмайди, кош ки ул баланд сарв 
бошимга соя солсайди. Агар бугун унинг жамолидан 
бахраманд булмасам-да, бу давлат га эриш иш ваъдаси 
тонгла кунга колдирилсайдн. Ошикдарга гул териш ва 
куришга рухсатдан ним а ф ойда. ул чсхрани тамош о 
килишга изн берилса эди кош ки. Кошки сенинг висо- 
линг менга насиб этди деб айтсам эди, бенасибларга 
“ илло” (йук)дан бош ка насиб булсайди кошки. И ш к­
нинг иши акл ва дин билан ривожланмайди, иш к хужу- 
ми туфайли бу иккиси барбод булсайди кошки. Шох 
васфига дур каби тизилган Ж омий назми улуг подшох 
кулогидан бош ка ерда жой олмас эди кошки.
267


Ш ох Абулгозики, юлдузлар (осмон) шохи узокдан: 
“унинг якинлари каторида булсайдим кош ки” дейди. 
У нинг базми харими (махрами) да неки булса хосил 
булсин, аммо ш униси борки унинг базми махрамлиги- 
дан “ко ш ки ”га кадар юз йиллик йул бор).
Хар икки газал хам туккиз байтдан иборат. Ж омий, 
Навоий айтганидай, “бахр ва коф ия ва радиф ”ини сак- 
лаган. Аммо диккат килиб киёслаганда, икки газал ора- 
сида маъно ва мазмун нуктаи назаридан сезиларли ф арк 
борлигини курамиз. Бу ф арк нималарда куринади?
Биринчидан, Навоий газалида афсус, иуш аймонлик, 
содир булган вокеадан задалик, озурдалик хисси акс 
этган. Яъни шоир тасвирига кура, Ёр ж амолининг ж ил- 
валаниб зохир булиши (бу Аллох тажаллиси хам, ерда- 
ги махбуб хуснининг куриниш и хам булиши мумкин) 
ош и к дилни изтироб ва ки й н окл ар га солади, ош и к 
“ кани эди сени курмасам, бу балолар хам бош им га 
тушмас эди, иш к домига тушмаган булардим” кдбили- 
да нола чекади. Ш у боис Н авоий газалида инкор маъ- 
носидаги сузлар куп. Чунончи: “очмагай эрдинг” , “сол- 
магай эрдинг” , “килмагай эрдинг” , “булмагай эрди” , 
“тушмагай эрди” ва хоказо. Б ирок шуниси борки, мана 
шу инкор ва афсуслар замирида тасдик ва таслим гояси 
ётади. Бошкача айтганда, иш к — бу такдири азал, бу 
ош ик учун мархамат, Хусн пайдо булдими, иш к хам 
пайдо булади — кунгил акдга буйсунмайди.
Ж ом ий газалида эса, бунинг акси уларок, афсус - 
надомат эмас, балки талаб ва кумсаш маъноси ифода­
ланган. Ш оирнинг лирик кахрамони Ёр юзини куриш- 
га мушток: кани эди у раъно юзни курсам, дийдоридан 
туйиб, кузумни равшан килсам, дейди.
Умуман, “кош ки ” сузи кани эди, агар, агарда, ш ун­
дай булсайди ёки шундай булмасайди каби маънолар- 
ни англатиб келади. Абдурахмон Ж омий Ёрга инти- 
зорлик, садокат изхорини ифодаласа, Навоий иш кка 
гирифтор кунгилнинг изтиробларини тасвирлаган.
268


Иккинчидан, Навоий газалининг ички курилиши би­
лан Жомий газали тузилиши орасида хам фарк бор. Наво- 
ийда: биринчи байтда Ёр жамолининг оламда очилиши. 
иккинчи байтда кузнинг шу Жамолга тушиши, учинчи 
байтда Ишк, шуьласининг кунгилда пайдо булиши, туртин­
чи, бешинчи ва олтинчи байтларда Хусннинг кунгилни 
лутф билан сийлаши, авраши, кейинги байтларда Ёр лут- 
фининг алдамчилиги, бевафолиги тасвирланади, яъни: 
Жамолни куз куради, куздан кунгилга ут тушади, бу ут 
аввал рохат багишлайди, сунгра зулм килиб, фирокка со- 
лади, кийнайди. Охири бечора ошик бунга куникади.
Демак, лири к кахрамон бошидан утган вокеа бир 
тизим ш аклида тасвир этилган. Абдурахмон Ж ом ий 
газалида бундай вокеабандлик тизими йук- Унда со- 
гинган кунгилнинг орзулари, иш к тавсифи, ёр ваъда- 
сига умид боглаш гоялари узаро б о т а б тасвирланади.
Учинчидан шуки, Ж омий газали султон Хусайн Бой- 
карога баптшланган, шоир шохнинг “якинлари ~ мах- 
рамлари кагорида булсайдим кош ки” деган сузлар б и ­
лан асарни якунлайди. Н авоий газали хеч ким га ба- 
гишланган эмас.
Туртинчидан, Н авоий анъанага амал килиб, уз та- 
халлусини газалнинг охирги байтида келтиради, Ж о ­
мий эса уз тахаллусини еттинчи байтда келтирган. Ж о- 
м ийнинг бундан м аксади шохга булган хурматини иф о- 
дапаш булган, албатта.
Аммо Алишер Навоий Жомий газалига мусаддас 
6
o f
-
лаганда, тахаллусини келтирмаган. Бу хам анъанага зид. 
Чунки биров газалига мухаммас ёки мусаддас боглаган- 
лар уз тахаллусларини кушиб куйганлар. Афтидан, бунда 
Навоий хам Ж омий ва султон Хусайн Бойкарога эхти- 
ром юзасидан шундай йул тутган. Аммо Навоий мусад- 
даси султонга хам, Ж омийга хам маъкул туигади ва янги 
асар сифатида бадиий суз ихлосмандлари огзига тушади.
Алишер Н авоий мусаддас ёзиш талабларига тулик 
риоя этган, яъни илова килинган байтлар газал байт-
269


лари маъносини ривожлантирган, тулдирган. Мавжуд 
мавзу ва мазмундан четга чикиш кузга таш ланмайди.
Шу тарика, ушбу адабий ходиса бир томондан, Н а­
воий ижодий салохиятининг бем исл кудрати, унинг 
асарлари кадру кимматини, Навоий билан Ж омий ора­
сидаги зехну заковат, адабий маслак ва калб якинли- 
гини ифодаласа, иккинчи гарафдан бу икки буюк адиб- 
нинг давр подш оси, “ шоху д ар веш л и к ”ни узида му- 
жассам этган нозик табъ шоир Хусайн Бойкарога му- 
носабатини хам белгилаб турибди ёки бош кача айт- 
сак, Хусайн Б ойкаронинг адабий хаётга фаол иш тиро- 
ки, Н авоий ва Ж омийга булган чукур хурмати, улар 
истеъдоди меваларини куиайтириш сари килган хара- 
катлари намунасини курамиз. Бу уч буюк зот XV аср 
Хирот адабий мухитининг марказида турганлар ва улар 
сиймосида адабиёт ва халк, маънавият ва давлат бир- 
лашган эди.
Уларнинг бир-бирини куллаши, илхомлантириб ту- 
риши улугвор бир маданиятни суз санъати намуналари 
булган улмас обидаларнинг яратилишига сабаб булди.


____ 5 0 -га зал
j s^
Алишер Навоий — буюк шоир ва мутафаккир зот. 
Бу хаки кат куёшдай барчага аёи. Куёш нинг таърифи- 
ни такрорлайвериш эса, шарт эмас. Аммо ана шу бу- 
ю клик кудратининг хар бир асрда намоён булишини 
тахлил килиб курсатиш , маънолар ж илосини англар 
ва ундан хузурланиш, албатта фойдалидир. Чунончи, 
ш оирнинг мана бу газалини олайлик:

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   149   150   151   152   153   154   155   156   ...   176




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish