«t a m a d d u n»


ИЛОВА ^ « А Х Л И КАМОЛ КОРХОНАСИНИНГ


bet155/176
Sana07.11.2022
Hajmi
#861521
1   ...   151   152   153   154   155   156   157   158   ...   176
Bog'liq
Маънолар оламига сафар. (Алишер Навоий ғазалларига шарҳ). Комилов Н

ИЛОВА
^ « А Х Л И КАМОЛ КОРХОНАСИНИНГ 
Г Ъ  
___________КОМИЛИ»____________
Низомиддин М ир Алишер Навоий хаётийлик дав- 
рилаек хам одил давлат арбоби ва хам улуг шоир си ф а­
тида шухрат козонган эди. Ш оирнинг куплаб ижодкор 
замондош лари буни фахрланиб тилга олганлар ва унга 
асарлар багишлаб, нажиб инсоний хислатлари, сахо- 
вату химмати, фавкулодда нодир кобилиятини таъриф- 
тавсиф этганлар. Бу багишловлар замирида улуг ш оир- 
га булган мехр-мухаббат билан бирга, юрт ободончи- 
лиги, халкнинг маданий-маънавий кжсалиши ва кони­
киш туйгуси хам ифодаланган. Зеро, Н авоий асрлар 
давомида й и г ил и б келаётган орзу-армонлар, гуманис- 
тик гояларнинг руёбга чикиш и тимсоли, халк идеали 
эди. Тарих гуё зарурат ва намуна сифатида мукаррам 
бир шахе сиймосида эзгулик гояларини мужассам этиб, 
сахнага олиб чиккан эди, у маърифат куёши каби пор- 
лаб дилларнн яйратар, ижод ахлининг калбини илх­
ом га тулдирарди, суз санъати эса улугвор бир илохий 
кудраги билан шуурларни банд этган эди.
Чунончи, Ахдий Ш ерозийнинг хазрат Навоийга ба- 
гиш ланган форсий касидасини укиганда ана шундай 
фикрлар кунгилдан кечади. Ахлий Шерозий — Навоий­
нинг кичик замондоши. “ Мажолис ун-нафоис”да Наво­
ийнинг узи таъкидлаганидек, у хал и “толиби илм” булса- 
да, бирок “хар синф (жанр) шеърда махоратлиг киш и- 
дур”. Хусусан, унинг касидалари эл орасида шухрат то- 
пади. Навоий яна ёзади: "Неча котла Шероздин рангин 
касидалар айтиб юбориб эрди. Бу якинда Хожа Салмон 
Соважийнинг маснуь касидасига жавоб айтиб, бир гариб


(ажойиб) рубоий доги изофат килиб юборибдур. Холо 
оича могли к кувватлиг киши демасларки булгой” (Али­
шер Навоий. Асарлар. 12-том, 1965. 165-166-бетлар).
Маълум буладики, Ахдий Ш ерозий уз асарларини 
Хиротга юбориб, Алишер Навоий назаридан утказиб 
турган, яъни улуг узбек ш оирини узининг устози деб 
билган. Салмон Соважий услубида ёзган касидасини 
булса, б евоси та Н авоийга б аги ш лан ган. Ушбу асар 
“ К аси даи маснуъ дар мадхи М ир А лиш ер Н ав о и й ” 
(Амир Алишер Н авоий мадхи да ёзилган маснуъ каси- 
да) деб номланади. Изох бериб айтиш ж оизки, махсус 
нозик санъатлар кулланиб яратилган касидалар “м ас­
нуъ касида” дейилган. Бунда шоир наф акат байтлар- 
даги сузлар охан гдош лиги, т асви р и й л и к ж ихатидан 
алохида мураккаб бадиий санъатларни нам ойиш эта­
ди, балки шу билан бирга аруз вазни бахрлари, кофия, 
радиф ишлатишда хам турли услублар куллайди. Яъни 
бир маромда давом этадиган касиданинг хар бир бай- 
тида узгача бир санъат, узгача бир бахр ишлатилади. 
Бундан таш кари, баъзан бир, баъзан и к к и ёки уч бай­
тнинг мазмуни ва калит сузларидан ф ойдаланиб, янги 
вазн ва кофияда бош ка бир байт шеър илова килина- 
ди. Зеро, касиданинг узини таш кил этувчи байтлар усул 
(асллар) деб аталса, улардан хосил килинган кушимча 
байтлар фуруъ (шохлар) деб номланган.
Чунончи, Ахдий Ш ерозийнинг мазкур маснуъ каси- 
даси куйидаги байтлар билан бошланади:

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   151   152   153   154   155   156   157   158   ...   176




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish