«t a m a d d u n»


Он к и нашъу намойи гулшани дахр


bet157/176
Sana07.11.2022
Hajmi
#861521
1   ...   153   154   155   156   157   158   159   160   ...   176
Bog'liq
Маънолар оламига сафар. (Алишер Навоий ғазалларига шарҳ). Комилов Н

Он к и нашъу намойи гулшани дахр
,
Хама аз офтоби х;иммати уст.
Сурхруиии ах^ш фазл имруз,
Чун а кик, аз Сух,айли давлати уст.
(Дунё гулшанининг яшнаш и унинг химмати куёши- 
дандир; бугун фазл ахли юзининг кизиддиги унинг дав- 
латининг лаъли конидандир).
М ана шу 
f o h

яъни мамлакат м аънавий кам олоти- 
нинг сардори ва мададкори эканлиги касидада 
f o h t
таъсирчан, чиройли тасвирлар воситасида изчил олиб 
берилади .
Асарни шартли равишда икки кисмга булиш мум­
кин: I) муаллиф нинг узи мадх этаётган зотга мехру 
мухаббати изхори, ундан узоклиги, дийдори, сухбат- 
ларини согинганини ифодаловчи байтлар ва 2) Н аво­
ийнинг инсон сифатида мукаррам хислатлари, сахова- 
ти, ижод сохасида амалга ош ирган улуг иш ларининг 
таъриф-тавсифи ва бахоси.
Албатта касида — бу васф жанри. Унда мадх, мактов 
оханги етакчилик килади, шунга мувофик суз-ибора- 
лар, санъатлар танланади. Аммо шуни айтиш керакки, 
Ахдий Ш ерозий касидасидаги таърифларда хеч бир му- 
болага йук эди. Унинг таърифлари Навоий сифатла- 
рининг айни узи эди. Ш ерозлик шоир бирор бир та- 
маъ юзасидан эмас, балки улут узбек ш оирининг амал­
га ошираётган жахоншумул иш ларини муносиб бахо- 
ламокда эди. Чунки, Ахдий Ш ерозий бахолари билан 
Ж ом ий, Х ондамир, Бобур бахолари узаро хамоханг- 
дир. Ахдий назарида Навоий шоир сифатида суз жис- 
мига янги жон ато этган, давлат арбоби сифатида эса 
адолат байрогини кутариб, зулм уйини вайрон этган 
жасур инсондир.
Чунончи у ёзади:
Як;ин, ки х,ам алами адл барфарозудий,
Як,ин, ки хам жигари зулмро гудозад зор.


(А никки, хам адолат байрогини баланд кутартир- 
динг, аникки хам зулмнинг жигарини ёндирдинг).
Н авоийнинг тадбирлари туфайли мамлакатдан жабру 
ситам кувилди, чунки унинг ф арм он ини нг гиги си- 
тамкорлар кулини кесди, “каламингни харакатидан ви- 
лоятлар обод булм окда, сен туф айли хамма ж ойда 
Х акнинг барака ёмтири ёгмокда” деб ёзади Ахлий Шеро- 
зий. Навоий бенаволар, хакоратланган ккш илар химоя- 
чиси ва хомийси сифатида тасвирланади. Шу боне “Ж а­
хон мулки унга (Навоийга) банда” булгиси келади, Н а­
воий замони — саодат замонидир деб ёзади муаллиф.
Навоий хам туркий ва хам форсийда бебахо асарлар 
ижод килиб, суз додини берган дахо шоир: “У сузга 
янги жон баш ш лаган шундай сохиб калам санъаткор- 
ки, буни аклу тасаввурга сигдириш ки й и н ” , у “акллар- 
ни лол колдирди” . Ёки касиданинг мана бу байтлари- 
га диккат килайлик:

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   153   154   155   156   157   158   159   160   ...   176




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish