Сон ва катта болдир суяклари дўнгликларининг бўҒим ичидан синиш



Download 0,65 Mb.
bet9/14
Sana24.02.2022
Hajmi0,65 Mb.
#203256
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   14
Bog'liq
boldir

Бир вацтда репозиция қилиб, гипс боклами куйиш тўпиқлар силжиган синишларининг асосий консерватив даволаш усули дисобланади. Болдир-ошик бўғимидаги «мураккаб» синишлар, айникса, кеч мурожаат қилинганда наркоз ёрдамида репозиция қилинади. Маҳаллий оғриқ.сизлантиришда катта болдир суягининг олдинги соҳасидан бўғим бўшлигига 1-2%-20 мл новокаин эритмасини юбориш кифоя. Агар синит бўғимдан ташкдрида бўлса, бевосита синган жойни оғриқсизлантирилади.
Репозиция беморни ўтказиб ёки ёткизиб қилинади. Болдирнинг уч бошли мушагини бўшаштириш учун тизза бўғими 90°га букилади ва ёрдамчи ушлаб туради. Жарроҳ оёқни иккала қўли билан ушлаб тортади, сўнгра чиқишни бартараф килади, оёқнинг орқа қисмига пронацион синиш бўлса, супинация, супинацион синиш бўлса — пронация ҳолати берилади.
Панжани ўрта хдггатга келтирилиб, бўғимда 100°га букилади. Тўпиқларни бармоқдар билан босиб жойига коррекция кдяинади. Болдир суяклари ён томонидан босилибякишашгарилади. Панжанинг орқага ЧИҚИШИ ва катта болдир суяги орқа томонининг синиши панжани 75-80° дорсал букиш билан тўтриланади.
Катта болдир суягининг олди синиб, панжа олдинга силжиши панжани орк;ага тортиш ва бўғимни кафт томонга букиш билан тўкриланади, шундай ҳолатда гипс боклами кўйилади.
Болдир суяклараро синдесмоз ажраганда гипс боғлами котмасдан ён томондан босиб якдшлаштирилади.
Агар болдир-ошик бўғимида шиш катга бўлса, репозициядан сўнг V-симон гипс лонгетаси тизза бўғимига кўйилади. Катта болдир суягининг олди ёки орка томони синса, орқа гипс лонгетаси дам кўйилади, бинт билан маҳкамланади ва оёгини баландрок килиб ётк;изилади. Шиш кетган сайин х<Ф куни лонгета қирралари бинт билан якинлаштириб турилади. Шишлар батамом кайтгач, лонгета тизза бўғимига айланма гипс боғлами га айлантирилади. Шиш кузатилмаса, айланма гипс боғламини репозициядан кейин қўйиш мумкин, аммо беморлар доимо кузатувда бўлиши керак мабодо гипс боғлами сикиб крлгудай бўлса, зудлик билан олди томондан кесиб, бинт билан боклаб кўйилади. Албатта рентген текшириш қилинади. Муваффақиятсиз репозиция қилинган бўлса, шишлар кайттач наркоз билан кайта репозиция қилиш зарур. Репозициядан 1-2 ҳафта кейин кз'лтиктаёк билан юришга рухсат берилади. Гипс боғламига узанги килинса, 5-6 ҳафтадан бошлаб озрок босиб юрса бўлади.
Гипс 2-3 ойдан сўнг олиниб, бир йил давомида супинатордан фойдаланиб юради. Меҳнат ҳобилияти 2,5-4,5 ойда тикланади.
Битта ёки иккала тўпиқлар силжимасдан синса, У-симон гапс боғлами кўйилади, шишлар кайггач айланма гипс боғламига айлантирилади ва 1-хафта охирида юришга рухсат берилади. Гипс боғламини олиш мудцати битга тупик синса - 4 хафта, иккаласи синса -6 хдфта хисобланади. Десто синиши силжимаган бўлса, 7-8 хафта бўлиб, ясситовонликнинг олдини олиш учун супинатордан фойдаланилади.
Теридаги жарохатлар репозиция қилишга ва гипс боғлами қўйишга имкон бермаса, скелет тортма қўлланилади. Бундай холларда теридаги жарохатлар битгунча ва репозицияни ушлаб туриш учун шишлар кайтгунча скелет тортмадан фойдаланади. Скелет тортма катта болдир суягининг дистал қисми майдаланиб ёки метаэпифизидан синганда товон суягидан кегай ўтказилади. 5-7 кг юк билан болдир ўки бўйлаб тортилади. 4 хдфтадан кейин соннинг ўрта қисмига 3-4 ой муддатга гипс боғлами кўйилади. Катта болдир суягининг орқа қисми синиб, 1/3 бўғим юзасини копласа, Каплан усули билан скелет тортма қилинади (207-расм).
Фронтал юза бўйича скелет тортиш учун товон суягидан ва катта болдир суяги тўпиқлари устидан кегай ўтказилади. Товондан икки томонлама тортиш қилинади, болдир ўки бўйича 6-7 кг ва унга перпендикуляр юқорига 3-4 кг тортилади. Худди шунча оғирлик (3-4 кг) орқага 90° бурчак остида тортилади. 4 ҳафтадан кейин тортиш тўхтатилиб, 3 ой мудцатгача гипс боғламига алмаштирилади.
Болдир-ошикбўғимидаги очиқ синишларда муваффакиятсиз репо-зицияларда, яъни тўпиқларнинг синиб-силжишлари бартараф қилинмаса ва катта болдир суяги дистал қисмининг олди (орқаси) синганда ёки болдирлараро синдесмоз ажраганда жарроушк усулига

кўрсатма бўлади. Ички тўпиқнингжойида турмагани сабаби (пронацион синишда) юмшок тўкималарнинг интерпозицияси бўлса, ўз атрофида айланиб қолиши (ротацион синишда) сабаб бўлади. Синдесмоз ажралиб, болдир суякларининг яқинлашмаслига тўлиқ ажралганда ёки кеч репозиция қилинса жойига тушмайди.
Тупик; ва катта болдир суягининг синиқлари остеосинтезида винтлар, кегай ва суякдан кдиинган ёки металл штифтлар қўлланилади (208-расм, а, г). Синдесмознинг ажралиши винтли болтлар билан махкамланади, ташки тупик синиши билан кузатилса, ташқаридан пластина ёрдамида қилинади (208-расм, б, в).
Очик синишларда йиринглаш хавфи туғилса (юмшоқ тўкималарговдг катта жародатида кучли ифлосланган бўлса), ичкаридан юбориладиган фиксаторлар қўллаш макрадга мувофиқ. эмас. Жарро?у1ик ишлови ўтказилса, репозиция кдлиниб, Илизаров аппарата қўйиш ёки теридан бўким оркали кегай билан фиксация қилиб тугалланади (208-расм, д).
Операциядан кейин кесилувчи гипс боғлами тизза бўғимигача кўйилади, шишлар кайтиб, чоклар олингач, доимий айланма гипс боғлами кўйилади. Кейинги кузатув консерватив даволашдаги каби олиб борилади.
Тери оркали юборилган кегайлар 3-4 ҳафтада олиб ташланади, ичкаридан кўйилган фиксаторлар синиқдар тўлиқ битгандан кейин олиб ташланади.

Download 0,65 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   14




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish