Сон ва катта болдир суяклари дўнгликларининг бўҒим ичидан синиш


-расм. Катта болдир суяги диафизи синишида остеосинтез. а



Download 0,65 Mb.
bet7/14
Sana24.02.2022
Hajmi0,65 Mb.
#203256
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   14
Bog'liq
boldir

200-расм. Катта болдир суяги диафизи синишида остеосинтез. а к;иличсимон металл ўзак ёрдамида; б — сим ёрдамида ўраш.


Синган жойдага илик каналининг кўндаланг Хажми козик калинли-гига тўғри келган такдир-да мустах.кам остео-синтезга эришилади (201-расм).
Кийшик ва бурама синиш чизиклари кички-на бўлса, каттарок майда-ланиб синса, 6-8 бурама мих ишлатиладиган пластина к_ўлланилади ёки интрамедулляр козик юбориб, 1-2 жойидан сим билан боғланади.
Кўплаб майдаланиб синса ва теридаги жарохатларни очиқ усул
билан остеосинтез қилишга илож бўлмаса (шилинган, суяк билан ёпишган чандикдар ёки йиринг бўлса), компрессион-дистракцион агшаратлар қўлланилади, аппаратларсиз ёпиқ репозиция қилиш фойдасиз.
Остеосинтездан сўнг иммобилизация муддати консерватив даволашдаги каби бўлади.
Йўғон штифтлар билан баркарор остеосинтез ва компрессион-дистракцион аппаратлар қўлланилганда одатда ташқи иммобилизация қилинмайди.
9 - б о б. БОЛДИР-ОШИК БЎРИМИНИНГ ШИКАСТЛАНИШЛАРИ
Болдир-ошикбўғимининг шикастлари кўп учрайди; у сирпанчик даврларда «травматик эпидемия» ҳажмигача етиши мумкин. Шикастланиш механизми билвосита бўлиб, ўк бўйича босилганда оёқнинг кайрилиши кузатилади. Камрок бошқача механизмда, шу билан бирга, бевосита травма таъсиридан вужудга келади.
Бирламчи врачгача ва врачлик ёрдамида жарохат бўлса, асептик боғлам кўйилиб, иккита нарвонсимон шина кўйилади: тизза бўғимигача У-симон ва орқа шина. Оғриқризлантириш умумий коида бўйича
наркотик моддалар юбориб бажарилади. Йиринглашга йўл кўймай новокаин билан оғриқ.сизлантириш мумкин. Беморни оёгига бостирмасдан транспортировка қилинади.
БОЛДИР-ОШИК БЎҒИМИ БОЙЛАМЛАРИНИНГ ШИКАСТЛАИИШИ
Бойламларнинг шикастлари болдир-ошик бўғимида кўплаб учрайдиган шикастлардан хисобланади. Шикаст, одатда, оёқни ичкарига, яъни уни супинация ва аддукция кайрилишларида кузатилади. Бундай холларда болдир-ошик бўғимининг ташки ён бойлами толалари қисман ёки тўлиқузилиб кетади. Биринчи навбатда, ошик-кичик болдир бойлами зарарланади. Тўлиқузилганда ошиксуяги чиқиб, кичик болдир мушаги қисқаришида жойига тушади.
Т а ш х и с. Болдир-ошик бўғимининг ташки тўпиги сохасида оғриқ. сезилади, харакат килса, оғриқ. зўраяди, айникса, оёқни ичкарига ва супинация қилганда. Бўғимдаги шиш кўпрок тупик сохасида бўлади. Пайпаслаганда оғриқ. ташки тўпиқнинг пастки ва унинг олди соҳсида кузатилади. Шу билан биргаликда, ташки тўпиқ.нинг учидан 1-1,5 см юқорисида ва оркасини пайпаслаганда оғриқ. кам сезилади. Шу белгига асосланиб, ташки тўпиқнинг синишидан дифференциал диагностика қилинади, ташки тупик синмаганлиги аниқланади. Оёқнинг пассив ҳаракатида, айниқса, супинация пайтида кучли оғриқ.бўлади.
Пассив супинация пайтида ошик суягининг олдинга ва ичкарига силжиши ташки ён бойламларнинг гўлик узилганлигидан далолат беради.
Бу белги гематомага 2% ли новокаин қилиниб текширилса, яна ҳам аниқ.билинади. Бойлам толалари қисман узилса, оёқнинг чиқиши кузатилмайди.
Иккита кўринишда қилинган болдир-ошик бўғимининг рентгенографияси суяк синмаганилигини кўрсатади.
Олдидан панжанинг функционал супинация холатида рентген тасвирида болдир-ошик бўғимида чала чикканлигини билдиради, ошик-кичик болдир бойламини узилганлигидан дарак беради. Ташки ён бойламлар тўлиқ узилганда ошик суяги 40° силжиши кузатилади.
Агар ён бойламларнинг узилганлиги аниқланмаган бўлса ёки даволашда хатога йўл кўйилган бўлса панжанинг одатий чиқиши ривожланади. Беморлар ошикбўғимида бекарорлик сезади, айникса, нотекис юзаларда тез-тез кайрилиб туради. Клиник ва функционал рентген тасвири ошик-кичик болдир бойламининг норасолигини кўрсатади.
Д а в о л а ш. Ошик бўғимининг бойламлари қисман узилса, бўғимга 5-14 кунча саккизеимон боғлам кўйилади ёки эластик бинт тавсия қилинади. Боғлам қўйишдан олдин гематомага 1%-Ю мл новокаин юбориш айни муддао хисобланади.
Ён бойламлар тўлиқ узил ганда оёқпанжаларидан болдирнинг говори 1/3 қисмига лонгетали гипс боғлами кўйилади. Шишлар кайтгандан кейин 8-10 ҳафтагача айланма гипс боғламига айлантирилади, сўнгра 1 йил давомида супинаторли баланд кўнжли пойафзал кийиб юриш тавсия қилинади.
Оёқни одатланиб қолган чиқишида даволаш ён бойламлар янги тупик узилишидаги каби бўлади, лекин реабилитация даври узоқрок давом этади. Гипс боғлами 11-12 ҳафтага кўйилади.
Оғир дшкастланишларда доимо ортопедик пойафзалда юриш ёки жаррохлик усули билан ошик-кичик болдир бойлами тикланади.

Download 0,65 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   14




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish