СоғЛИҚни сақлаш вазирлиги андижон давлат тиббиёт институти



Download 18,25 Mb.
bet48/130
Sana25.02.2022
Hajmi18,25 Mb.
#267734
1   ...   44   45   46   47   48   49   50   51   ...   130
Bog'liq
Pat fizМаърузалар матни

Десенсибилизация


Анафилактик шокдан сунг денгиз чучкаси улмасдан колса анча вактхача антигенга нисбатан рефрактер булиб колади.сенсибилизация холатидан чикишга десенсибилизация ходисаси дейилади.
Механизми:

  • гистамин захирасини озайиш колиши

  • блокловчи антителоларни хосил булиши

  • организмда рефрактерлик даврини пайдо булиш

  • конга богланган антителоларни чикиши

  • тукималар билан богланган антителолар билан антигенларни туйиниши

Гипосенсибилизация- организмнинг антигенли китиклолвчилар таъсирига сезувчанликни пасайтиришга айтилади.
Гипосенсибилизация специфик ва носпецифик турларига булинади:

  • специфик гипосенсибилизацияда- сенсибилизацияни чакирган аллергенни парэнтраль йул билан махсус схема асосида юборилади. Бу усул сенсибилизацияничакирган «аллергик антителоларни» титрини секин-аста камайтиришга ва антигенларни блокловчи антитело ишлаб чикаришини таъминлайди.

  • Носпецифик гипосенсибилизация фармокологик препаратлар (антигистасмин, глюкокортикоидлар) ёрдамида амалга оширилади.

Механизми мураккаб:
Глюкокортикоидлар-фагоцитоз реакциясини сусайтиради, В-лимфоцитлар томонидан хосил буладиган антителоларни тормозлайди,булутсимон хужайралар томонидан хосил буладиган гистаминни адралишини тоормозлайди, активлашган комплемент компонентларини микдорини конда камайтиради.
Анафилакси патогенези:
Гуморал }
Целлюлер } назариялар
Нерв-рефлектор}
Патергик }
Сенсибилизацияланган хайвон организмида антиген+антитело комплексини хосил булиши тукима ва тукима суюклик мухитидаги модда алмашинувини узгаришига олиб келади.
Конда ва тукималарда тупланган протеолиз ва махсус биологик актив махсулотлари (гистамин) организмни захарланишига анафилактик хайвон конига токсик хусуситини юелгилаб беради.
Freiedberger (1909) «анафилатоксин» гуморал назариясини илгари сурди:
Организмга антигенни хал килувчи дозаси киритилганда антиген+антитело комплекси хосил булиб, узига комплеентни адсорбциялаб олиб, тукималарни шикастлаб.оралик моддаларни хосил булишини таъминлайди. Бу токсик модда анфилаксия белгиларни келтириб чикаради, комплементни титрини тушириш билан шокни огир утиши уртасида параллелизм йук.
Пентон назарияси
Фарки

  • пентон шокида иммунологик боскич йук

  • тукима нафаси узгармайди

  • кучсиз утади

  • шокнинг огирлиги пентон моддаларининг концентрациясига боглик

  • десенсибилизация боскичи йук

  • ферментлар ситемасини блокадаси кузатилмайди.

Гистаминли назария-
Гистамин- мухим биологик актив моддалар каторига кириб, тезкор утувчи аллергик реакцияларни ривожланиш механизми асосида катта роль уйнайди (В.И.Усленский 1963)
Карши фикрлар

  • аллерген билан гистамин иштирокисиз МНС сини хар хил булимларини оралик звено сифатида тугридан тугри кузгалиши

  • аллергия ва анафилаксиялар механизмида бошка биологик актив моддалрани иштироки борлиги

  • фармокологик гистамин ва либераторлар ёрдамида ажралган гистамин таъсирида буладиган эффектлар ва анафилактик шок куринишидаги фарклар

  • куп аллергик касалликларни даволашда антигистамин препаратларни ноэффективлиги

  • десенсибилизация боскичи йук

  • коннинг ивиш тезлигини ортиши

Богомолец А.А нинг целлюяр назарияси-
Антиген+антитело комплекси Р.Э.С худуддида руй беради: организмни РЭС тукималарини роли катта : бу ерда организмдаги барча жараёнлар шу система оркали руй беради.
(диффузия, фильтрация, адсорбция, осмос ходисалари, фермент, оксил комплементлари ва антителолар хосил булади).
Антиген+антитело комплекси РЭС функциясини блокада килиб, комплементни боглаб олди. Бунинг натижасида дистрофия, тукима гипоксияси торфиканибузилиши, намоён булади. РЭС олдиндан блокада килинса шокни келиб чикиши булмайди.

Нерв рефлектор назарияси- наркоз пайтида сенсибилизацияланган хайвонга парентраль йул билан аллергенни хол килувчи дозаси канча киритилса шок булмайди.


Адонинг пилиергик назарияси

  • иммунобиологик фаза- юборилган антигенга нисбатан антитело

  • патохимическая фаза- антиген+антитело комплекси хосилбулиши натижасида биологик актив моддалр хосил булиши

  • патофизиологик фаза-медиаторлар таъсирида турли структураларни узгариши

Аг+Ат комлексини каерда хосил булиши ва кайси хужайра тукима структурасини шикастланишига караб:

  • холинергик-структура-аустилхолин

  • гистаминергик-«-«- гистамин

  • адреноергик структура- адреналин.

-Артюс феномени-
Arthus (1903) от зардоби билан хосил килинган яллигланишни куйидагича таърифлаган
Куёнга тери остига 6 кун мобайнида 5 млдан от зардоби жунатилади.

  • Биринчи-3 чи инъекциядан сунг зардобни тезда сурилиб кетиши кузатилади.

  • 4 инъекциядан сунг юмшок консистентцияли иньфилтрат хосил булиб, 2-3 кундан сурилиб кетади

  • 5 инъексиядан сунг каттик, шишган инфильтрат хосил булиб, 5-6 кундан сунг сурилиб булади

  • 6 инъекциядан сунг шишни иньфилтрат каттик компакт массага айланиб, 7 инъекциядан сунг кизил тусдаги инфильтрат хосил булади, некрозга учрайди. Кийин тузаладиган ярага айланади.

Механизми:
Антиген билан антитело реакция конда хамда тукима суюкликларида руй беради. Хосил булган преципитацияловчи характерга эга.
Хосил булган микропреципитаторлар томир ва кон томир девори атрофида жойлашади. Бу холат сохадаги микроциркуляция бузилиб, тукимада иккиламчи узгаришларни таъминлайди. Некрозга кадар бориши мумкин.



Download 18,25 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   44   45   46   47   48   49   50   51   ...   130




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish