СоғЛИҚни сақлаш вазирлиги андижон давлат тиббиёт институти



Download 18,25 Mb.
bet49/130
Sana25.02.2022
Hajmi18,25 Mb.
#267734
1   ...   45   46   47   48   49   50   51   52   ...   130
Bog'liq
Pat fizМаърузалар матни

Овери феномени


Ovary (1950) артюс феноменидан фарк килувчи феномени нусхалаштирди. (системали анафилаксияни махаллий тери капиллярларидаги узгаришлар). Буфеномен Овери терини «тезкор анафилактик реакцияси» деб номлади. Актив ва пассив турларини белгилади.
Иккала турини ривожланишида антиген+антитело реакцияси таъсири натижасида тери капиллярларининг утказувчанликлигини тещдан ортиб кетиши ётади. (Хосил булган антитело тукималарда фиксацияланган булади. Аг+ат комплекси тукима сатхида хосил булади).
Актив турини сенсибилизация килинган хайвон органищмига тери ичи оркали антиген билан бирга юкори молекулали трипан кукни 0,5 % эритмаси юборилади. 3-4 минут утганлан сунг инъекция килинган жойда кук дог пайдо булади.


Щварцман феномени


6 кунлик корин тифи таёкчасини культурасидан тери остига юборилганда юборилган тери сохасини сезувчанлиги узгаради, бу узгаришни куйидагича аниклаш мумкин:
0,2 мл шу культурадан вена ичига юборилади. Ута сезувчанлик 6 соатдан сунг пайдо булиб, 24 соатдан сунг узининг максимумига етади. Куйидаги узгаришлар пайдо булади.
Инъекция килинган жойда геморрагик-некротик тибиатга эга булган яллигланиш хосил булади. Бу Щварцман феномени дейилади. Щварцман феномени носпецифик реакциядир:сенсибилизацияни бир хил культура бмлан чакириб,шокни бошка культура билан чакириш мумкин.

Зардоб касаллиги


a g- глобулинни ёки даволаш максадида организмга гетерологик зардоб юборилганда хосил булади.зардоб касаллигини учрашиши оксил препаратининг дозасига ва уни тозаланиш даражасига боглик булади.
Зардоб касаллигини келиб чикишига антитоксик зардоблар сабаб булади (кокшолга карши, бугма касаллигига карши, кутириш касаллигига карши, антилимфоцитар), кон куйилганда хам руй беради.
Зардоб касалллигини ривожланиши учун асосий омил аллергик касалликларга мойиллик булишидир. Зардоб жунатилгандан 7-12 кун утгач беморнинг регионар лимфатик тугунлари катталашади, крапивница хосил булади, ковок, юз, ва бугимларда шишикузатилади. Бугимларда огри к ва иситма чикиши мумкин. Механизми:
Зардоб касаллигининг ривожланиш механизмини узига хослиги шундаки, антителолар пайдо булгунча гетероген зардобнинг оксилларини сакланиб колиши хисобланади. Организм буйлаб таркалиб хар хил органларнинг кушувчи тукима элементларида, терида, жигар ва буйракларда деполашади. Шу сабабли зардоб касаллигида тери шиллик каватлар ва ички органлар шикастланади.



Download 18,25 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   45   46   47   48   49   50   51   52   ...   130




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish