СоғЛИҚни сақлаш вазирлиги андижон давлат тиббиёт институти



Download 18,25 Mb.
bet57/130
Sana25.02.2022
Hajmi18,25 Mb.
#267734
1   ...   53   54   55   56   57   58   59   60   ...   130
Bog'liq
Pat fizМаърузалар матни

Тромбоз механизми. Тромб хосил булиши 2 фазада кечади: агглютинация ва коагуляция фазалари. Бу жараён кон томир ички деворининг шикастланиши натижасида шу жойга, кон плазмасининг оксиллари ва кон пластинкаларининг чукиши билан бошланади. Улар узаро ёпишиб (аглютинация) кон томир деворида йирик булмаган буртмалар хосил килади. Кон пластинкаларига яна лейкоцитлар хам ёпишиб булар хам аглютинацияга учрайди. Шу тарика тромбнинг бошлангич ок кисми хосил булади Кон томир деворининг жиддий морфологик шикастланишлари ва шунингдек унинг физик – кимёвий жихатдан узгариши коннинг плазма кисмини физик – кимёвий таркибини бузилиши билан кузатилади. Эхтимол коннинг плазмани кисмини оксиллари функцияларини бузилиши шунга богликдир, яъни альбуминни камайиши, глобулин ва фибриногенни нисбатан ортиши хисобига коннинг шаклли элементларининг заряди пасаяди ва булар кон томир деворига чука бошлайди. Кон томир деворидаги лейкоцитлар ва кон пластинкаларидан ташкил топган конгломератлар (ок тромблар) кон окимига тускинлик килиб коннинг бетартиб айланма харакати, оким секинлашиши ва тургун тулкинлар хосил булишига сабаб булади. Булар хаммаси янги лейкоцитлар ва тромбоцитларнинг чукишига олиб келади. Тромбнинг бошлангич кисмини хосил булишига аглютинация сабаб булади. Тромбознинг ривожланиши унинг биринчи коагуляция фазасига боглик ва коннинг ковушкоклиги хисобига содир булади. Ок тромбнинг асосий космини лейкоцитлар ва тромбоцитлар хосил килади, уларнинг бекарор тургинлиги натижасида тромбнинг тезкор патчаланишига олиб келади ва бу коннинг коагуляция жараёнининг активатори хисобланган тромбокиназа ферментининг буш колишига олиб келади. Тромбокиназа – Са+2 тузлари иштирокида протромбинни тромбинга айлантириб беради. У фибриноген билан охири булиб таъсирлашади ва конннинг шаклли элементларини узига жалб килувчи толадан иборат фибрин хосил булишига олиб келади, яъни коннинг ивиши руй беради. Шу тарика тромбнинг кизил кисми хосил булади, тромб хосил булишининг бу фазаси коагуляция фазаси деб аталади. Тромб хосил булишида юкоридаги хар икала жараён хам булиши шарт, лекин улар турли хил даражада намоён булишлари мумкин. Бу фазаларнинг узаро муносабатларига караб турли тромблар хосил булиши мумкин. Агар аглютинация фазаси кучли рок номаён булса ок ёки аглютинацион тромб хосил булиб. Бу артериялардаги коннинг тез окаётган пайтида юзага келади, чунки тез окаётган кон тромбокиназани окизиб кетади ва шунинг учун хам унинг концентрацияси конни ивитишга етарли булмайди. Бундай шароитда кизил тромб хосил булиши жуда кийин ва тромбнинг ранги ок булади.
Коагуляция фазасининг зур бериб кечиши окибатида, тромб хосил булиш жараёни жуда тез кечади, натижада ок тромбнинг устига йирик кизил тромб хосил булади ва бошлангич ок тромбни ураб олади. Бундай холларда хосил булган тромб факат кизил тромбдан иборатга ухшаб колади ва улар кизил тромб деб аталади. Булар асосан коннинг ковушкоклиги ортганда, шунингдек кон окими унчалик юкори булмаган кон томирларида (веналарда) хосил булиши мумкин Баъзида фазаларда алмашиниб келиши кузатилади. Бу холда аралаш ёки катламли тромб хосил булади. Бошлангич ок тромб хосил булгандан сунг бромбокиназа буш колади ва коннинг ивишини стимуллайди. Бу фазанинг тугаши билан томир деворига ва коннинг ивиган кисмига яна лейкоцитлар ва тромбоцитлар чука бушлайди, бунинг натижасида тромбокиназа хосил булишига шароит яратилади ва коннинг ивишига олиб келади. Шу йул билан (агглютинация ва коагуляция) фазалар алмашинуви юз беради. Булар хаммаси кон окимининг секинлашишига олиб келгани учун хам тромьогенез хар доим коагуляция (кизил тромб) фазаси билан тугайди. Аралаш тромблар унинг бошлангич ёки бош кисми, танаси ва дум кисмлари фарк килинади. Танаси ок ва кизил кисмларининг каватлашувидан иборат булса, дум кисми хар доим кизил булади.

Download 18,25 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   53   54   55   56   57   58   59   60   ...   130




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish