СоғЛИҚни сақлаш вазирлиги андижон давлат тиббиёт институти



Download 18,25 Mb.
bet56/130
Sana25.02.2022
Hajmi18,25 Mb.
#267734
1   ...   52   53   54   55   56   57   58   59   ...   130
Bog'liq
Pat fizМаърузалар матни

Тромбоз
Тромбоз деб – кон томирнинг ички деворларида шаклли элементлардан ташкил топган, конгломератин хосил булиши, кон томир деворларининг торайиши, натижасида кон томирларни тикилиши ва кон окимига тускинлик килувчи жараёнига айтилади. Кон томирларда хосил булган конгломератлар тромблар деб аталади.
Тромблар тузилишига кура куйидагиларга булинади:
а) ок, кон плазмаси оксиллари тромбоцитлар ва лейкоцитлардан ташкил топган;
б) кизил, бунга юкоридагилар билан бирга эритроцитлар хам бор;
в) аралаш, тромбнинг хам кизил, хам ок ксмлари булган тромблар.
Кон томир деворига нисбатан жойлашишга караб:

  1. томир олди тромблар – кон томирни факат бир кисминигина тусиб туради.

  2. Тусик хосил килувчи тромблар.

Патогенез саволлари
Тромб хосил булишининг энг мухим факторлари куйидагилар:
- кон томир ички деворини узгариши
- кон окимини бузилиши
- кон сифатини ва ковушкоклигини узгариши
Бу фактор мустакил холатда таъсир курсата олмайди, лекин уччаласи биргаликда бирин – кетин таъсир курсатади.
Кон томир деворининг узгариши тромб хосил булишига сабаб булади ва бу турли хил келиб чикиш сабаблари ва характеристикаси эга. Бунинг келиб чикишида инфекцион васкулитлар (бруцеллез, сифилис) бундан ташкари кон томирларни турли аллергик шикастланишлари хам, масалан, тасмосимон периартериит сабаб булади.
Хар хил шароитда вена ва артерия кон томирларининг шикастланишида веноз системага нисбатан артериал системада тромбоз кам кузатилади. Бу системалар орасидаги окимларнинг фарки билан эмас, балки уларнинг морфологик хусусиятига кура хам тушунтириш мумкин: нисбатан юпка деворга булган веналарга якин атрофдаги тукималардан тромбоген моддалар осон утади, бу холат турли патологик жараёнларда кузатилади.
Кон окимининг узгариши. Тромбозга олиб келувчи сабаблар асосан кон окимининг секинлашиши ёки кон томир калибрининг узгариши ва ички деворини деформацияси.
Коннинг тартибсиз айланма харакати гидродинамик факторларга боглик, бу эса тромб хосил булишига сабаб булади. Кон пластинкалари ва фибриноз коагулятларнинг чукиши кузатилади. Кон томир деворига чуккан битта зарра узи билан кейингиларини хам чукишига сабаб булади, негаки кон окимидаги хар кандай янги тусик физик ва биохимик жихатдан янги тромблар хосил булишига олиб келади. 1888 йили тажрибалар оркали кон окимининг, хусусан тезлигининг узгариши ахамияти ёритилган. Олимларнинг аниклашича кон окимининг секинлаши натижасида, кондаги шаклли элементларининг холат узгагар экан. Нормал тезлик билан окаётган коннинг шаклли элементлари асосан оким маркази буйлаб харакатланади. Кон томир деворига якин жойда эса таркибида лейкоцитлар тутувчи плазма харакатланади. Кон окимининг секинлашиши натижасида эса томир деворига тромбоцитлар хам якинлашиб олади. Ёпишиб олган тромбоцитлар кучли оким таъсирида осонгина ювилиб кетади. Балки шунинг учун булса керак, катта шахарлардаги ахолининг кам харакат килганлиги туфайли уларда нозик тукималардаги вена тромбозлари куп учрайди. Лекин тромбнинг улчамлари, физик хусусиятлари ва уларнинг хосил булишига таъсир киладиган энг мухум омил бу коннинг биохимик таркибининг узгаришидир. Бошкача килиб айтганда тромбоз – механик, структур, физик – кимёвий, физиологик факторлар, тромб хосил килувчи биохимик факторлар билан бирлашгандагина хосил булади. Биохимик фактор хосил килувчи фактор сифатид махаллий, регионар ва умумий булиши мумкин. Кон таркибининг махалий узгариши масалан: жарохат натижасида кон томир деворининг шикастланиши туфайли юзага келиши мумкин: бундай холларда кон ковушконлигини саклаб турувчи томир эндотелийси, коагуляциянинг микромарказига айланиши мумкин. Коннинг ковушкоклигини узгариши регионар тромбоз хосил булишида катта рол уйнайди. Бундай холатлар купрок буйрак веналарда кузатилган. Масалан: буйрак амилоидозида сийдикка куплаб албуминларни утиши натижасида вена буйлаб окаётган таркибида фибриногенларнинг нисбатан ортиши (гиперфибриноз) кузатилади.

Download 18,25 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   52   53   54   55   56   57   58   59   ...   130




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish