Ўсимликлар морфологияси ва


-расм. Lagochilus inebrians (кўкапаранг) баргининг кўндаланг кесими:  эв —



Download 7,77 Mb.
Pdf ko'rish
bet134/206
Sana01.07.2022
Hajmi7,77 Mb.
#728135
1   ...   130   131   132   133   134   135   136   137   ...   206
Bog'liq
Ботаника (Икромов М) 2002

-расм.
Lagochilus inebrians (кўкапаранг) баргининг кўндаланг кесими: 
эв —
ю қори эп и д ер м а; 
эп —
остки эпидерм а; 
к —
кутикула; 
в —
бир 
ҳужайрали оддий тукча; 
ж
— 4 ҳужайрали безча; 
ж —
8 ҳужайрали безча; 
у —
оғизча (устьица); 
пр —
коллатериал ўтказувчи туда (боғлам); 
пт —
устунсимон паренхим а; 
ер —
м езоф иллнинг ўрта қисм и; 
км —
эфир
мойлари.
ўсадиган ўсимликлар киради. Бу турдаги ўсимликларнинг 
барг эпидермиси ҳар хил шаклда бўлиб, жуда кўп тукча­
лар, эфир мойлари чиқарадиган безлар, қалин кутикула 
билан қопланган (масалан, Ўзбекистон чўлларида ўсувчи 
кўкпаранг=лагохилус, 83-расм). Ҳаво йўллари анча ботиқ 
ҳолда жойлашган. Устунчасимон паренхима кучли тарақ- 
қий этган. Ҳужайранинг осмотик босими 20—40 атм. га 
етади, улар жуда кўп сув ютиб, кам сув буғлатади.
Ўсимликларда баргларнинг анатомик тузилишидаги 
фарқлар нафақат уларнинг ҳар хил экологик шароитда яша- 
шига, ҳатто битта ўсимликнинг ҳар хил ярусларда жойла- 
шишига қараб ҳам фарқ қилинади.


Ёруғда ва сояда жойлашган баргларнинг морфологик 
ва анатомик тузилишидаги фаркдар, айниқса дарахтларда 
яққол кўринади. Чунончи, ёруғда жойлашган баргларда 
эпидерма ҳужайралари қалин кутикула билан қопланган, 
Устунсимон паренхима тўқимаси икки-уч қатор ҳужайра- 
лардан иборат бўлади. Сояда ўрнашган баргларда устун­
симон паренхима фақат бир қатор, ғовак паренхима эса 
уч-тўрт қатор ҳужайралардан ташкил топади. Масалан. 
сиреннинг ёруғда ўрнашган барги соядаги баргига нисба­
тан анча қалин бўлади. Ёруғдаги баргнинг мезофили икки 
қатор устунсимон ҳужайралардан иборат. Соядаги баргдг 
эса бир қатор устунсимон тўқима жойлашган бўлиб, ғовак 
паренхима тўқималари орасида бўшлиқлар мавжуд (82- 
расмга қаранг). Шу бўшлиқлар орқали газ алмашинуви 
содир бўлади.
Ўзбекистоннинг дала, чўл ёқаларида ўсадиган тут да- 
рахти баргларининг эпидерма ҳужайраларида, гоҳо тўқи- 
маларининг бошқа қисмида цистолитлар (юнон. ц и с -
т и с — пуфак, л и т о е — тош) бўлади. Буларда мезофилл 
уч қатор устунсимон ва бир қатор ғовак паренхимадак 
ташкил топган.
Ўзбекистоннинг адирларида ўсадиган ксерофит кўкпа- 
ранг (Lagochilus inebrians) баргининг анатомик тузили­
ши ксероморф бўлиб, изолатерал шаклда (83-расм) бўла- 
ди. Мезофилл устунсимон ва ғоваксимон тўқималарга 
дифференциялашмаган. Баргнинг устки (адаксиал) 
вг
остки (абаксиал) қисмларидаги мезофилл тўқималари 
2
— 
3 қатор жойлашган бир хил шаклдаги устунсимон тўқи- 
малардан ташкил топган. Уларнинг фарқи шундан ибо- 
ратки, абаксиал томондаги хужайралар орасида бўшлиқ- 
лар мавжуд.
Устки ва остки мезофилл ўртасида икки қатор юма- 
лоқлашган ҳужайралар бўлиб, ғовак тўқимани эслатади. 
Ўтказувчи боғламлар коллатерал тузилишда. Адаксал то- 
монда ксилема ва абаксал томонда флоэма жойлашган, 
Флоэма ва ксилема ҳажми гистологик тузилиши жиҳати- 
дан фарқ қилади.
Баргнинг қопловчи тўқимаси: эпидерма ва \аво йўлла- 
ридан иборат. Эпидерма бир қатор майда ва бурама изо­
диаметрик (юнон. изос — бир хил, циаметрос — кўндаланг]



Download 7,77 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   130   131   132   133   134   135   136   137   ...   206




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish