Щадимги европада илк фалсафий билимлар ривожи, ижтимоий таращщиёт, маданий жараёнлар



Download 1,12 Mb.
bet75/75
Sana21.02.2022
Hajmi1,12 Mb.
#69334
1   ...   67   68   69   70   71   72   73   74   75
Bog'liq
Антик фасафа

Порфирий
Неоплатончилар орасида Плотиндан кейинги энг йирик ва иқтидорли файласуф Порфирий (232 тахминан 301-304) бўлди. У сермаҳсул адиб, олим, файласуф ва диншунос сифатида яхши танилган эди. Фаннинг математика, гармоника, риторика, грамматика ва тарих соҳаларида ижод қилган. Унинг фалсафий-назарий асарлари орасида «Арасту «Категориялар»ига кириш» ё «Беш хилдаги оҳанг» номли китоби машҳурдир. Ушбу қўлёзма Византия, Шарқ ва Ғарбнинг кўплаб олимлари томонидан бир неча маротаба турли тилларга таржима қилинган ва шарҳлаб берилган. Бу асарида Порфирий тушунчаларнинг белгилари (хил, тур, турга оид хусусиятлар, ўзининг ва ўзга нарсанинг белгилари, тасодифий хусусиятлар) ҳақидаги мантиқий таълимотини баён қилади.
Порфирий космология ва астрология, христианликка зид бўлган мунозарага оид бошқа кўплаб асарлар ҳам яратган. У Плотин маърузалари ва Афлотуннинг бир қатор муҳим диалогларига шарҳлар ёзган. Порфирий нафақат Афлотунинг, балки Арастунинг ҳам асарларига, айниқса унинг мантиқ соҳасидаги китобларига шарҳлар ёзган.
Порфирийнинг ўзи неоплатонизмнинг энг йирик мантиқшуноси эди. Унинг назарий асарлари билан бир қаторда амалий фалсафага оид асарлари ҳам мавжуд. Ушбу асарларда Порфирий, жумладан, сиёсий фазилатлар, ҳаяжонлардан покланиш, ақлга таъсир қилувчи фазилатлар ва ҳоказо ҳақидаги таълимотларини баён қилган.
Порфирий амалий мистикага катта аҳамият берган ва ўз асарларида уни ҳимоя қилган.
Августин «Илоҳий шаҳар ҳақида» асарида хабар қилишича, Порфирийнинг «Руҳнинг юксалиши» номли асари мавжуд бўлган. Ушбу асарда Порфирийнинг икки йўл тўғрисидаги таълимоти шаклланган ва ривожлантирилган. Биринчи йўл фақат файласуфларга хос бўлган соф мушоҳада йўли бўлса, иккинчи йўл оломон учун мўлжалланган теургия (илоҳларга таъсир этиш воситалари тўғрисидаги таълимот) йўлидир.


Прокл
Антик фалсафада неоплатонизм қарашларини якунловчи файласуф афиналик Прокл (410-485) бўлди. Бу давр фалсафасида натурализм инкор этилиб, табиатни тушунишда, инсон ҳақидаги билимда, антропология ва психологияда идеализм тантана қилади. Прокл ана шу муҳитда тарбия топади. У ўзидан кейин бой адабий мерос қолдирган. У Евклиднинг «Ибтидо»си Плотиннинг айрим асарлари, шунингдек, Афлотуннинг 12 та диалогига шарҳлар ёзган. Улардан «Парменид», Тимей, «Кратил» асарларига ёзган шарҳлари бизгача етиб келган.
Проклнинг энг буюк асари «Оддий илоҳий таълимот»дир. Асар неоплатонизм таълимотининг бирлик, ақл, руҳ ҳақидаги тушунчаларни қамраб олувчи 211 та тезисдан иборат. Прокл қурилиш ва изоҳлашга доир учлик тамойилини ривожлантирди. Бу тамойилларнинг биринчиси – ўзлик ичида бўлиш, иккинчиси – ўзликдан чиқиш, учинчиси эса ўзликка қайтишдир. Бу ғоя Плотин таълимотининг бирмунча такомиллашган шакли эди. Расман қараганда, Проклдаги Ақл триадаси немис классик фалсафасидаги Гегель қарашларини эслатади. Лекин улар орасида жиддий фарқ бор. Гегель фикрича, ақл ривожланиб боради. Прокл эса, фараз қилинаётган ақл тўлароқ ва бойроқ, ўрганувчи, интилувчи ақлни эса, ундан ожизроқ деб билади. Прокл бошқа нарсалар хусусида фикр юритганда ҳам, учлик тамойилига амал қилишга интилади. Ҳатто Руҳ илоҳий, иблисона ва инсоний каби турларга бўлинади. Прокл Афинада Академия бошлиғи, юксак таҳлилий ақл соҳиби бўлганига қарамай, неоплатонизм ҳукмронлигини сақлаб қола олмади. Зеро, юнонча кўп худоликка зид ўлароқ, христиан дини ҳукмронлигии даври бошланаётган эди.
529 йили император Юстиниан декретига кўра, Афинадаги Афлотун Академияси ёпилди. Шу билан антик фалсафанинг минг йиллик умри тугаб битди.

1 . И.М.Муминов. «Философская мысл в Древней Греции». Изб.произв. в 4-х томах, том 3 Т. «Узбекистан»,1977. стр 50

1 А.С. Богемолов «Античная философия» М.: 1985 г стр 56

1 А.С. Богомолов «Античная философия» изд МГУ, 1985г стр 57

1 В.Ф. Асмус «Античная философия». М.: 1979 г. стр 37


1 Уша ерда 46.

1 С.А. Юлдошев «Антик фалсафа». - Т.: 2000 й. 32 бет.

1 С.А. Юлдошев «Антик фалсафа». Т.: 2000 й. 23 бет.,

2 АС. Богомолов. «Античная философия». Изд МГУ 1985, стр 59.

3 В.Ф. Асмус. «Античная философия». М.: 1976, стр 40

1 Рассел Б. История западной философии. -М., Наука, 1999 с. 67

1 Каралсин: Спиркин А.Г. Философия., - М., 2000 с-33
2 Философия луғати. - Т., «Ўзбекистон», 1976, 34-36-бет.



1 Спиркин А.Г. Философия. - М., 2000, с-36

1 Щаранг: Мыминов И. Танланган асарлар. III том Тошкент, 1974, 56-бет.

1 Йўлдошев С. Антик Фалсафа. - Тошкент, 1999, 35-36-б.

2 Асмус В.Ф. Античная Философия. 41-бет.

1 Рожанский И.Д. Анаксагор. М., «Мысль» 1983 с. 12-14

2 Чанишев А.Н. Курс лекции по древней философии М., 1983, с 173

1 Юлдашев С. Антик фалсафа 38-б.

1 Платон. «Государство”. Х. 15098.

1 Афлотун Филей 53-54 д.

1 Ўша асар. 249.

1 Ўша асар. 24.

1 Ўша асар. 187.

1 Платон. Тиатет. 199-200.

1 Платон. Государство VI. 508 Е – 509 А.

2 Платон. Государство VI 510 В.

1 Платон. Государство VI 510 В.

1 Чернышевский «О поэзии Аристотеля» статьи по поэтике. М., 1939. стр. 263-64.

1 В.Ф.Асмуф. История античной философии. М., 1965. С. 76.

1 Виндельбанд Афлотун. СП б. 199. стр. 176.

1 Вилосоская энциклопедия. Под.ред. Ф.В. Константинова. — М.: 1960. Т-1. С-91.

1 Аристотель соч. Т.2 стр. 120.

1 А.Н.Аристотель. М. 1987. Стр. 123.

1 Ф.Н.Чанышев. Аристотель М. 1987. Стр. 199.

2 Асмус. История античной философии М. 1965. Стр. 294.

3 Щаранг. Ыша асар стр. 295.

1 В.Ф.Асмус. история античной философии IV. 1965 стр. 298.

1 Аристотель. Политика 1.3 21-23.

1 Аристотель, Политика СП 1911.

1 Ўша асар, 195-бет.

1 Қаранг: История философии в кратком изложении, стр. 191.

1 Тарнас Р. История западного мышления. М.: Крон-Преес, 1995. С. 77 -

1 Чанишев А.Н. Курс лекций по древней и средневековой философии. М.: Высшая школа, 1991 г. с. 279.

1 Рим фалсафасини даврларга былиш. С. Чориевники.

1 Цицерон ты\рисида ызбек тилида манбалар жуда оз. Шунинг учун уни ырганишда щуйидаги адабиётларни тавсия этамиз: Немировский А.И. История раннего Рима ва Италии. Воронеж, 1962; Утченко С.А. Кризис и падение Римской республики. М.: 1965; Утченко С.А. Древний Рим. М.: 1969; Моммзен . Г История Рима. М.: 1937; Грабарь – Пассек М.Е. Цицерон – История римской литературы. М.: 1959; Штаерман Е.М. Цицерон и Цезарь - –Вестник древней истории. 1950 №3 ва б.

Download 1,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   67   68   69   70   71   72   73   74   75




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish