Самиғов н. А. Бино


– БОБ. БИНО ВА ИНШООТЛАРНИ ТАЪМИРЛАШ ПОЛИМЕР МАТЕРИАЛЛАРИ



Download 11,59 Mb.
bet136/243
Sana25.02.2022
Hajmi11,59 Mb.
#256915
1   ...   132   133   134   135   136   137   138   139   ...   243
Bog'liq
bino va inshootlarni tamirlash materialshunosligi

– БОБ. БИНО ВА ИНШООТЛАРНИ ТАЪМИРЛАШ ПОЛИМЕР МАТЕРИАЛЛАРИ




ТАЯНЧ ИБОРАЛАР: ОРГАНИК СИНТЕЗ, ПОЛИМЕРЛАР, ТАБИИЙ ПОЛИМЕРЛАР, СИНТЕТИК ПОЛИМЕРЛАР, ТЕРМОПЛАСТЛАР, РЕАКТОПЛАСТЛАР, ТЎЛДИРГИЧЛАР, ҚОТИРУВЧИЛАР, СТАБИЛИЗАТОРЛАР, ПЛАСТИФИКАЦИЯ, АРХИТЕКТУРА ДЕТАЛЛАРИ, КОНСЕРВАЦИЯ


    1. Умумий маълумотлар


Полимер моддалар ва улар асосидаги композициялар тарихий ѐдгорликларнинг заминини мустаҳкамлашда (карбамидли смолалар) пойдеворлар гидроизолясиясида (эпоксид, фенол-формальдегид полимерлари), эски пахса девор ва иншоотларни шимдириш усулида модификациялашда (полиметилметакрилат, полистирол, полиэфир ва бошқа полимерлар) ишлатилади. Обидаларнинг архитектура деталларига айнан ўхшаш буюмларни рангли полимерлар асосида қолиплаб олиш мумкин.
Айниқса, ѐғоч қисмларни намлик ва чиришдан сақлаш учун полимер моддалар билан консервациялаш мақсадга мувофиқдир.
Пластмасса юқори молекулали бирикма –полимер боғловчилар, кукун тўлдиргич ва бошқа ташкил этувчилардан иборат, қотгач пластиклигини тўла ѐки қисман йўқотадиган композицион материалдир. Юқори молекулали моддалар бир неча минглаб, ҳатто юз минглаб атомлардан иборат бўлиб, кўп марта такрорланадиган муайян структуралардан тузилган. Битта макромолекуладаги структура бирлиги сони полимернинг полимерланиш даражаси дейилади. Кам молекулали бирикмалар молекуляр массаси 500 дан кам бўлади.
Келиб чиқишига кўра полимерлар табиий ва сунъий (синтетик) турларга бўлинади. Табиий юқори молекулали бирикмаларга табиий каучуклар, целлюлоза, ипак, оқсиллар, нуклеин кислоталар, жун ва бошқалар киради.
Табиий каучукни олтингугурт билан аралаштирилиб, қиздириш (синтез) усулида (ХIX асрда) резина олинди. 1972 йилда нитроцеллюлозани камфара билан қайта ишлаб целлулоид, яъни пластмассанинг целлюлоза асосидаги биринчи тури тайѐрланди. Шу даврда оқсиллар (казеин) асосида синтез қилиб галалит пластмассаси олинди.
ХХ аср бошида органик хомашѐларни синтез қилиш натижасида юқори молекулали моддалар – полимерлар олинди. Кейинчалик карбамид- формалдегид, фенол-формалдегид, полиэфир ва шу каби полимерлар синтез қилинди. Ўттизинчи йиллардан бошлаб полимерланиш жараѐнининг кўп
жихатлари очилди ва поливинилацетат, поливинилхлорид, полистирол, полиметилметакрилат ва бошқа полимерлар синтез қилинди.

    1. Download 11,59 Mb.

      Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   132   133   134   135   136   137   138   139   ...   243




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish