Самарқанд иқтисодиёт ва сервис институти


Қоннинг ёшга хос хусусиятлари



Download 1,69 Mb.
Pdf ko'rish
bet150/183
Sana01.06.2022
Hajmi1,69 Mb.
#625393
1   ...   146   147   148   149   150   151   152   153   ...   183
Bog'liq
20-y-Yosh-fiziologiyasi-va-gigiena-oquv-qollanma-A.X.Ortiqov-S-2010y (1)

Қоннинг ёшга хос хусусиятлари 
 
Қон одамнинг ёшига қараб ўзгариб туради, айниқса бир ёшгача қон ўз 
хусусиятига кўра катта одамникидан фарқ қилади. Моддалар алмашинуви, қон 
яратувчи органларнинг тузилиши ва функцияси, қон айланиши. Ёшга хос 
хусусиятларга боғлиқ бўлади. Бола қанча ёш бўлса, раоддалар алмашинуви 
шунча кучли бўлади. 
Болаларда қонинг абсолют миқдори боланинг ўсиши ва ривожланиши 
жараёнида ошиб борса, нисбий миқдори (1 кг оғирликка тўғри келадиган 
миқдорда) камайиб боради. Янги туғилган боланинг ҳар килограмм вазнига 150 
см

, гўдак болада 110 см
3
, 7 ёшдан 12 ёшгача 70 см
3
, 15 ёшдан бошлаб эса 65 
см
3
қон тўғри келади. Янги туғилган болада қон тана вазнининг 15% ни, бир 
яшар болада 11% ни, 6 ёшдан 14 ёшгача 14% ни, катта одамда эса 7% ни таш-
кил этади. Ўғил болада ва катта ёшли кишида қон миқдори қизлар ва аёллар-
дагига нисбатан кўпроқ бўлади. 


188 
Янги туғилган болада қоннинг солиштирма оғирлиги 1060 дан 1080 гача, 
2 яшар болада 1050, ёш ортиши билан бир оз кўтарилиб, 1055-1062 га этади ва 
доимо шу хилда бирдай туради. 
Янги туғилган болада эритроцитлар кўп бўлганидан қоннинг ёпиш-
қоқлиги 10-11 бўлиб, икки ёшда 6 гача тушади, катталарда 4 бўлади. Янги 
туғилган боланинг қон плазмаси кўпи билан қоннинг 50% ни ташкил этади. 
Қон плазмасида оқсил миқдори катта одамдагидан кам, яъни 5,5-6,5% бўлади. 7 
ёшда плазмадаги оқсиллар миқдори 6-7% ни ташкил этади. 
Янги туғилган болада плазма албуминларига нисбатан глобулинлар миқ-
дори катталардагига қараганда кам бўлади. Эритроцитлараинг чўкиш реак-
цияси (РОЕ-СОЕ) бир соатда 2 мм, чақалоқларда соатига 4-8 мни, 7-11 ёшда 
бир соатда 4-12 мм бўлади. Янги туғилган боланинг қон плазмасида-ош тузи ва 
қанднинг миқдори нисбатан кам, 6 ёшда катта одамникига этади. Кальций 
тузлари катта одамникига нисбатан кўп бўлади. Эритроцитлар миқдори катта 
одамникига қараганда ортиқ бўлиб, 1 мм
3
қонда 4,5-7,5 млн га тенг, 12 ёшда бу 
миқдор катта одамникига тенглашади. 12-14 ёшда эритроцитлар сони бир оз 
ортади. 
Янги туғилган болаларда гемоглобин миқдори 110-114%, 100 г қонда 17-
25 г бўлади. Бола катта бўлган сари гемоглобин миқдори ҳам камайиб, 1-2 ёшда 
80-90% бўлади. Гемоглобин миқдори, эритроцитларнинг кўп бўлиши боланинг 
соф ҳавода қанча бўлишига боғлиқ. Янги туғилган болаларда лейкоцитларнинг 
сони 1 мм
3
қонда 10000 дан 20000 бўлади, 12 ёшда 10000 дан 12000 гача 
камаяди. Мактаб ёшидаги болаларда 1 мм
3
қонда 7-3 мингни ташкил этади. 3-7 
ёшда нейтрофиллар сони кам, лимфоцитлар сони эса анча кўп бўлади. 
Боланинг ёши ортиши билан нейтрофиллар сони ортиб, лимфоцитлар 
сони камаяди. Нейтрофиллар ва қоннинг фагоцитар функцияси ҳам кам бўлади. 
Боғча ёшидаги болаларни юқумли касалликларга тез чалиниши қисман шу 
билан изоҳланади. 8-9 ёшдан фагоцитар функция ортиб, организмнинг турли 
касалликларга чидамлилиги ошади. 
Тромбоцитларнинг сони ҳам ёшга қараб ўзгариб туради. Катта одамда 1 
мм
3
қонда 200-400 минг, 1 ёшгача бўлган болаларда 160-330 минг, 1 ёшдан 2 
ёшгача 140-170 минг, 2 ёшдан 3 ёшгача 150-300 минг, 3 ёшдан 4 ёшгача 356-
370 минг бўлади. Қоннинг ивиш тезлиги барча ёшдаги болада бир хил бўлиб, 3-
4 дақиқада қон лаҳтаси ҳосил бўлади. 
Янги туғилган болада қон суяклардаги қизил иликда яратилади. Бир 
ёшдан бошлаб қизил илик ёғ тўқимаси билан алмашина бошлайди, бу жараён 
дастлаб сон, катта болдир суякларида, кечроқ умуртқаларда бошланади. Беш 
ёшдан қизил иликнинг ёғ тўқимаси билан алмашиниши анча тезлашади. 8 ёшда 
болдир суякларининг ярмида қизил илик ўраини ёғ тўқимаси қоплайди. 12-15 
ёшдан бошлаб, қон яратилиши катталарникидек бўлади. Бола туғилгандан сўнг 
талоқ тез ўса бошлайди, вазни 5 ойликда 2 ҳисса, 1 ёшда 3 ҳисса, 10-12 ёшда 10 
ҳисса ортади. 


189 

Download 1,69 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   146   147   148   149   150   151   152   153   ...   183




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish