Лаборатория иши №1 Водород хлоридни абсорбциялаш, хлорид кислотаси олиш



Download 38,04 Kb.
bet1/3
Sana23.02.2022
Hajmi38,04 Kb.
#155484
  1   2   3
Bog'liq
1-Лаборатория иши


Лаборатория иши №1


Водород хлоридни абсорбциялаш, хлорид кислотаси олиш


Ишдан мақсад: Хлорид кислотасини ош тузидан сульфат кислотаси таъсирида олинган водород хлоридни абсорбциялаб олиш жараёнини ўрганиш.


Назарий маълумотлар
Водород хлориднинг сувдаги абсорбцияси ҳосил бўлаётган хлорид кислотасининг ҳарорати кўтарилиши билан борадиган жараёндир. Ҳароратнинг ошиб бориши билан бирга хлорид кислотасининг юзасидаги буғнинг босими ҳам орта боради.
Водород хлорид ва сув буғларидан иборат буғнинг босими атмосфера босимига тенглашганда кислота қайнаб кетади ва сувнинг буғланиши юқори даражага етади. Адиабатик шароитда сувнинг буғланишига сарфланадиган иссиқлик HCl нинг суюлиш иссиқлиги билан тўлдирилади ва шу аснода кислотанинг концентрацияси узлуксиз орта боради. Қайнаётган кислота ҳарорати эса дастлаб 1100С кўтарилади ва концентрацияси 20,24% гача етади (босим 101325 Н/м2 ёки 760 мм симоб уст.), сўнгра камаяди. Таркибида 20,24% HCl бўлган кислота HCl ва H2O нинг доимий қайнайдиган аралашмаси ҳисобланади.
Агар HCl - нинг газ фазасидаги парциал босими доимо қайнайдиган аралашма устидаги (юзасидаги) HCl босимидан ошиб кетса, кислотанинг концентрацияси 20,24% га етади ва янада ошиб бораверади, қайнаш ҳарорати эса пасаяди. Шу сабабли HCl газининг миқдорини ошириб бориши адиабатик шароитда кислота концентрациясининг ортиб боришига сабаб бўлади.
Водород хлоридни қайнаётган сувга юборилганда абсорбердан чиқиб кетаётган газ дастлаб сув буғларидан иборат бўлади, аммо кислота концентрациясининг ортиб бориши билан чиқаётган газ таркибида HCI газининг миқдори ҳам ортиб бораверади. Шунинг учун битта абсорберда концентрланган кислота олинаётганда бир қисм водород хлорид абсорбцияланмай қолади.
HCl ни тўлиқ юттириш учун газни сувга қарама-қарши бир неча абсорберлар орқали юбориш ёки ичида тарелкалар, насадкалар бор абсорберлардан фойдаланиш мақсадга мувофиқ бўлади. Ана шундагина абсорберлардан чиқиб кетаётган газ фақат сув паридан иборат бўлади.

Download 38,04 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish