С. Зайнобидинов, X. Акромов яримутказгичлар



Download 7,33 Mb.
Pdf ko'rish
bet12/151
Sana14.07.2022
Hajmi7,33 Mb.
#799797
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   151
Bog'liq
1 Zaynobiddinov S , Akramov X Yarimo‘tkazgichlar parametrlarini

(
1
.
22
)

А
<Р 2
=
±  

*^2 *^3
Jp
_

Икки ички (2 ва 3) зондлардаги потенциаллар айирмаси- 
нинг кучланиш тушуви Urs куйидагича булади:
Un = 
ф
, -
<р2 - < р
з

л
S2 + S3
(1.23)
Зондлар орасидаги масофалар бир-бирига тенг (S{=S2=S}=S) 
булганда (3.23) дан солиштирма каршилик ифодаси куй­
идаги куринишни олади:
р —
Еж 

2
xS 
(1.24)
14
Турт зондли усул бшти солиштирма каршиликни аник­
лаш да зондларнинг исталган иккитасидан ток утказиб, 
колган иккитасидан кучланишни улчаш мумкин. Бу холда 
(1.24) ни
Р =
• SF* 
(1.25)
14
22


куринишда ифодалаймиз. Бунда F* зондларнинг чизмага 
уланишига к,араб, хар хил кийматларни кабул кил ад и 
(1.1- жадвалга каран г)
1.1. жадвал
Зондларнинг
чизмага
уланиши
Ток
утадиган
зондлар
Кучланиш
улчанадиган
зондлар
С
a, b, d » S
F*
а, 
Ь »
5, 
d « S
1
1-4
2-3

4,532
2
2-3
1-4
2
л
4,532
3
1-3
2-4
Зл
15,5
4
2-4
1-3
Зл
15,5
5
1-2
3-4
6
л
21,84
6
3-4
1-2

21,84
F* — ярим чексиз калин намуналар учун,
F2 — ярим чексиз юпка намуналар учун тузатиш коэффи­
циентлари. Жадвал тахлилидан зондларни чизмага ула- 
нишида 1- ва 2-усулларнинг афзаллигини курамиз, чун- 
ки бундай холларда улчанаётган кучланиш энг катта кий- 
матга эришади. Умумий тарзда ярим чексиз намуналарда 
потенциалнинг таксимоти, яъни потенциалнинг (г) ма- 
софага богликлиги сферик координата системасида ифо- 
даланган Лаплас тенгламаси ечимидан топилади. Биз кура- 
ётган масалада потенциал сферик симметрия буйича хар ­
кал ганлигин и хисобга олиб, Jlamiac тенгламасининг факат 
(г) га боглик хади курилади:
^ = 
7
^
(
r 2 *
j = 0
< 1 2 6 >
Лаплас тенгламаси (1.26) ни г = 0 нукгада мусбат, масо- 
фанинг жуда катта кийматида нольга интилувчи, яъни 
г = 0 да ^(г)>0 ва г-*<» да 
0 чегаравий шартни кано- 
атлантирувчи ечими
23


Cl

 = --- + A
Г
(
1
.
27
)
булади. Интеграллаш доимийси (С,) г =/•, да майдон куч- 
ланганлигини Е (г0) га тснглик Шартидан топилади;
£ (,„ ) = Л
-
(128)

=
I
Юкорида айтилганидек, J 
^ Т , радиуси г0 га тенг 
булган яримшар сиртидан окаётган ток зичлигидир. И к­
кинчи томондан, Ё (г0) ни (1.27) дан фойдаланган х,олда 
куйидагича ёзиш мумкин:
dr I r=rn 

(1-29)
Бу икки (1-28) ва (1.29) ифодалардан интеграллаш дои­
мийси (С,)
с , « £
(1.30)
булади. Интеграллаш доимийси 
(с,) 
ни 
(
1
.
27

га куйсак, 
худци (1.28) га ухшаш ифодани оламиз.
Солиштирма каршиликни т;урт зондли усул билан 
улчаш шартларини таъкидлаб утиш зарурдир.
1. Улчов бир жинсли намунанинг ясси текис сиртида 
бажарилиши керак.
2. Контакг оркали асосий бул маган заряд ташувчилар- 
нинг инжекпияси булмаслиги керак. Бу сирт рекомбина­
ция тезлиги катта булган намуналарда кузатилади, бу сир- 
тга маълум ишлов бериш билан эришилади.
3. Токнинг сирт буйича сиркиши (окиши) булмаслиги 
керак.
4. Зондлар намуна сирти билан нуктада контактлаш- 
ган булиши ва бир чизикда ётищи керак.
24


5. Ток утказувчи зондлар билан яримутказгич н ам у н а 
сирти чегарасида зондлар кичик рад и уел и яримш ар кури- 
нишида булиши керак.
6. Зондларни намуна сирти билан контактлашган юза- 
сининг диаметри зондлар орасидаги масофадан ж уда к и ­
чик булиши керак ( D ^ S ) .
Шуни эслатиб утиш керакки, куп доллар да я р и м у т ­
казгич намуналари аник, геометрик улчамларга эга б у л а­
ди ва зондлар билан намуна кирраси орасидаги м а с о ф а / 
зондлар орасидаги масофа тартиби билан бир 
к а т о р д а
булади, бу ток зичлигининг потенциал таксимоти да с ф е ­
рик симметрия к,онунининг бузилишига олиб кел ади . 
Натижада (1.24) формула билан аникданган сол и ш т и рм а 
Каршиликнинг кий 
мат и ханский кийматдан 
ф а р к д и
б у л а­
ди, яъни хатоликка олиб келади. Шунинг учун умумий 
Холда р нинг хакикий кдйматини топиш учун яри м чек- 
сиз намуналар учун уринли булган (1.28) форм улага н а ­
муна улчовларига ва зондларнинг намуна 
с и р т и д а
жой- 
ланишига боглик булган тузатиш функцияси ( F ) кирити- 
лади ва (1.24) куйидагича ифодаланади.
р  = j2 n S F ( l/ S )  
(1.31)
Баъзи бир холл ар учун тузатиш функциясини куриС 
чикайлик.
1. Яримчексиз, яъни геометрик улчамлари би р ч и зи к , 
да жойлашган зондлар орасидаги масофадан жуда катт;
1.10-расм.

Download 7,33 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   151




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish