С. Зайнобидинов, X. Акромов яримутказгичлар



Download 7,33 Mb.
Pdf ko'rish
bet11/151
Sana14.07.2022
Hajmi7,33 Mb.
#799797
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   151
Bog'liq
1 Zaynobiddinov S , Akramov X Yarimo‘tkazgichlar parametrlarini

1.3-§ Турт зондли усул
Яримутказгичли намуналарнинг солиштирма к,арши- 
ликларини улчаш усулларидан бир к,анча афзалликларга 
эга булган 4-зондли усул кенг кулланилади. Булга улчаш 
(метерологик) курсаткичининг юк,орилигини, улчаш учун 
намуналарга Ом контактларини олиш талаб этилмасли- 
гини, бир томони ясси текисликдан иборат шакли ва 
улчамлари \ар хил булган \ажмий яримутказгич намуна- 
ларини хамда куп к,аватли структураларда эпитаксиал, 
диффузион катлам солиштирма к,аршиликларини улчаш 
мумкинлигини курсатиш мумкин. Бу усул билан х,ажмий 
монскристалларда, пластинка (тахтасимон) намуналари­
да солиштирма каршиликни 104-г103 Ом-см ораликда, 
эпитаксиал, диффузион сирт каршилигини 1 -г-5 • 10s Ом 
ораликда улчаш мумкин.
Турт зондли усулнинг бир куриниши 1,9-расмда курса- 
тилган. Бир томони ясси текис сирт билан чегараланган 
ярим чексиз намунанинг сиртига бир чизикда жойлаш­
ган туртга учи ингичкалаштирилган металл электродлар 
(зондлар) жойлаштирилган. Икки четки зонддан ток угка- 
зилади ва икки урта зондлардан кучланиш (зондлар ора­
сидаги потенциаллар айирмаси) улчанади. Бу икки кат- 
талик — ток ва кучланиш оркали солиштирма каршилик 
аникланади. Усул назарияси Вальдес томонидан 1954 
йилда яратилган булиб, яримутказгич ва зондни кичик 
юзаси билан контактлашган нукдасидан токнинг яримут- 
казгичда таркалишига асосланган.
20


а)
гхЕр—GHj'h
г в
1
г
Т П 7т 77777777
1.9-расм. Яримчексиз намуналарда солиштирма каршиликни турт 
зондли усул билан улчаш схемаси (я), нуктавий зонд модели (б).
Солиштирма каршилик р  ни ток (1) ва кучланиш (С/) 
билан богланган ифодасини топиш учун ярим чексиз 
(улчамлари зондлар орасидаги масофа S дан жуда катта, 
(a, b, d > £ ) намунанинг ясси сирти билан контактлаш- 
ган алохида олинган нуктавий зонд чегарасидан ярим- 
утказгичга ток таркалиш масаласини ечиш керак (1.96- 
расм). Ярим чексиз намуналарда нуктавий контактлаш- 
ган зонд билан яримутказгич чегарасидан таркалаётган 
ток, потециал таксимоти сферик симметрияга эга була­
ди. Бу кол учун Ом конуни

1 dtp
j = o E = --- - -
р d r
(1.19)
ва ток зичлигининг
j ( r ) =
— у  
2л г
(
1
.
20
)
ифодаларидан фойдаланиб, намунада потенциал такеим- 
ланишини топамиз:
(
1
.
21
)
бу ерда, Л-узгармас катталик.
21


Потенциал ишораси ток йуналиши билан аникдана- 
ди, исталган нуктадаги потенциал хар бир ток зондлари- 
нинг хосил к,илган потенциалларининг йигиндисидан 
иборат. Намунага кираётган токнинг хосил килган по­
тенциали мусбат, чикаётган токнинг хосил килган по­
тенциали эса манфий булади. Демак, улчов зондларининг 
конта ктл ар ид аги 2 ва 3 потенциаллари 1 ва 4 зондлар 
хосил килган потенциаллар йигиндисига тенг. Ток йуна- 
лишини, яъни 1 ва 4 ток манбалари хосил килган потен­
циаллар ишораларини назарда тутганда 2 ва 3 нукгалар- 
даги потенциаллар ифодаси (1.21) га кура куйидаги кури- 
нишни олади:

А

Download 7,33 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   151




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish