Ўрта махсус таълим вазирлиги


Қалин қаватда дистилляцияланиш юпқа қобиқда дистилляцияланиш сепиш усули билан дистилляцияланиш



Download 101,15 Mb.
bet113/177
Sana21.06.2022
Hajmi101,15 Mb.
#688348
1   ...   109   110   111   112   113   114   115   116   ...   177
Bog'liq
КУ ва Ж фанидан ЭўУМ матни

Қалин қаватда дистилляцияланиш юпқа қобиқда дистилляцияланиш сепиш усули билан дистилляцияланиш.
Б.О. қанча катта бўлса, дистилляция тезлиги хам шунча катта бўлади.
НД-1250 М экстракцион линиясида дистилляция уч босқичли схема бўйича амалга оширилади. Концентрация 12-50% ва харорат 40-60оС бўлган мисцелла мисцеллатўплагичдан насос трубасимон иситгич орқали бирламчи дистиляторга узатиб берилади. Бирламчи дистилятор икки қисмдан иборат: трубали 1 ва сепаратл 2. Ингичка пленкага ўхшаб трубаларнинг ички юзасидан кўтарилаётган мисцелла харорати 180-200оС ва босими 0,3 МПа бўлган буғ билан қиздирилади. Мисцеллани қайнаши давомида кўп миқдорда жритувчан пуффакчалари хосил бўлади, улар ўзи билан катта тезликда трубаларда мисцеллани олиб кетади. Эритма буғлари ва мисцелла дистилляторнинг юқори сепарация қисмига келиб тушади.
50-60% гача буғланган 60-85оС ли мисцелла сепараторнинг пастки қисмида йиғилади ва насос (10) орқали иккинчи босқич дистилфтори (4) га берилади. Бу дистилятор тузулиши бўйича I босқичга ўхшаш. Тўйинган буғнитнг кўрсаткичлари I-чи босқичдагидек. I-чи ва II-чи босқич дистиляторлари одатдагида атмосфера босимида
II-чи босқич дистилляторидан (4) юқори концентрацияли (90-95%) мисцелла (11) насос ва иситгич (9) орқали дистилляторнинг (5) III босқич дистилляторни пуркагич форсункаларига берилади. Бу дистилляторвакуумда ишлайди. Вакуум икки поғанали буғ эжекториёки вакуум насос ёрдамида хосил қилинади.
Тугал дистилятор 4 қисмдан иборат: тангициаллагич 1 ва учта камера-пурковчи 2, пленкали 3 ва дезодарацион 4. Бу ерда дистилляциянинг учта усули содир бўлади, яъни пуркагич пенкада ва қатламда. Мисцелланинг қизиш ва буғланиш юзаси кўп бўлганлиги учун пурковчи камерада эритувчини буғлари зудликда буғланади. Юқори концентрацияли мисцелла желоблари тушиб, юпқа тенка бўлиб, пастга оқиб тушади.
Бунда ўткир буғ мойдан эритувчини қўшимча буғлатади. Кейин дезодарация камерасида 180-200оС ли ўткир буғ ёрдамида 400-450 мм қатламда қайта ишланади. Босими 0,3 МПа бўлган тўйинган буғ билан қўшимча 100-110оС гача қиздирилади.
Тугал дистиляторлар тўсиқларни юзаси (14 м2) ва змеевикларни юзаси 2,0м2 бўлиши мумкин ёки тўсиқлар қиздиришсиз бўлиши мумкин. Иккала дистилляторни ишлаши бир хил схема бўйича амалга оширилади , фарқи уларнинг ишлаб чиқариш қуввати (40 ва 30 т кун). Олинган экстракцион мой қуйиб олиш трубкасидан узлуксиз оралиқ тублагига қўйиб олинади, унга мой садхини ростлайдиган ўрнатилган. Пўкакли клапан насос узлуксиз мойни совутгичга узатиб беради. Совутилган мой кенгайтириш бочкасига келиб тушад, унинг юқори қисми дистилляторнинг дезодорацион камераси билан боғлиқ.
Агар тўплагичда мой сатхи юқоридаги пўкак клапандан пасайса, мойнинг узатилиши тўхтайди. Насос ўзи ишини давом эттирган холда мойни тўплагичга 15 қайтариб берали, шунинг эвазига у узлуксиз ишлайди. Тўплагични мавжудлиги дистиллятордан оддий насос билан мойни узати беришга ёрдам беради.

Дастлабки дистиллятор. НД – 1250 экстракцион:


1 – патрубок; 2 – цилиндрик корпус; 3 – остки трубали секция; 4 – қиздириш трубкалари; 5 – суянчиқ оёқчалар; 6 – патрубок; 7 – сепаратор; 8 – устки сепарацион секция; 9 – зонт; 10 – патрубок; 11 – сепараторнинг корпуси; 12 – люк – лаз; 13 – трубкали панжара; 14 – патрубок; 15 – патрубок; 16 – патрубок мисцелла учун; 17 – трубкали панжара.
Дастлабки дистилляторни (I ва II босқич) техник тавсиф.

Унимдорлиги (мисцелла бўйича)

12м3/соат

Қиздириш юзаси

78,5 м2

Буғни босими

5кг/см2

Трубаларни баландлиги

3780 мм

Трубани диаметри

30/35мм

Сепараторни хажми

1400 л

Ўлчамлари: баландлиги
Диаметри

75700 мм
900 мм

Сепараторни диаметри

1450 мм

Сепараторни баландлиги

1950 мм


Сўнги дистиллятор НД – 1250 экстракцион мисцелланинг сўнги дистиллятори:
1 – буғли рубашка; 2 – дезерорацион камера; 3 – буғли рубашка; 4 – пардали камера; 5 – буғли рубашка; 6 – пурковчи камера; 7 – трубка; 8 – кўриш учун фонар; 9 – люк-лаз; 10 – заррача ушлагич; 11 – отбойники; 12 – патрубок; 13 – қатаргич; 14 – кўпик ўчиргич; 15- фарсунка пуркагич; 16 – кўриш учун ойна; 17 – буғли змевик; 18 – шетоклар; 19 – сеткали талерка; 20 – патрубок; 22 – труба

Download 101,15 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   109   110   111   112   113   114   115   116   ...   177




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish