Ўрта ма кта бни нг 10- 11- синфлари учун дарслик


Географик тур ҳосил булиши



Download 7,75 Mb.
Pdf ko'rish
bet26/151
Sana28.05.2022
Hajmi7,75 Mb.
#614080
1   ...   22   23   24   25   26   27   28   29   ...   151
Bog'liq
True (1)

^Географик тур ҳосил булиши бошланғич тур ареалининг кенгайиш ига 
ёки табиий тўсикла р (тоғлар, дарёлар, иклим ўзгариш и) туфайли ареалнинг 
алоҳида кисмларга ажралиб қолиш ига боғлик. Тур ареали кенгайганида 
унинг популяциялари янги тупрок-икл им шароитига, шунингдек, хайвон- 
лар, ўсимликлар ва микроорганизмларнинг янги гурухларига дуч келади. 
Популяцияда доим ирсий ўзгариш лар юз беради, яшаш учун кураш бора- 
ди, табиий танланиш таъсир ўткаэиб туради. Буларнинг ҳаммаси вакт ўти- 
ши билан популяция ген таркибининг ўэгариш ига — микроэволюцияга са 
баб бўлади. Популяция эволюцияси кейинчалик янги тур хосил бўлишига 
олиб келиши мумкин^'
М асалан, Сибирь тилоғочн ш а р кка томон анча у зо кка сурилган; унинг 
популяциялари Уралдан Байкалгача бўлган территорияни эгаллаган ва 
хар хил шароитга туш иб колган. Популяция индивидларида доим мутация 
лар рўй бериб турган, чатишиш натижасида генларнинг янги комбинация 
лари пайдо бўлиб борган; ана шу процесслар туфайли популяция хилма- 
хил бўлиб колган. Яшаш учун кураш процессида ва табиий танланиш нинг 
таъсири натижасида мазкур яшаш шароитида фойдали ўзгариш лари бўл- 
ган индивидлар яшаб колган ва насл берган. М ана шу факторларнинг у зо к 
вакт давомида таъсир этиши популяциялар орасида бирмунча кескин ф арк- 
лар пайдо бўлиш ига ва оқибат натижада биологик иэоляция юэага кели- 
шига — бир тур ҳар хид популяцияларининг индивидлари чатишмайдиган 
бўлиб қолиш ига сабаб бўлган. Н атиж ада эволюцияни ҳаракатлантирувчи 
кучларнинг таъсирида бирмунча оғир шароитда янги тур — даур тилоғочи 
шаклланган.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Янги т у р л а р ҳ о с и л б ў л и ш и
35


«
9
3
4


*
Т у р к у м и в р
*
О и л а л д р
в
»
в
л . . г д . » р * у р л а р
• Ҳ о э и р г и
т и л и и н г ц а д и м г и с и н ф л й р и
А т у р и и и н г л м д о д и

Download 7,75 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   22   23   24   25   26   27   28   29   ...   151




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish