Ўрта ма кта бни нг 10- 11- синфлари учун дарслик


Ҳар аил хайаомларнииг цурнитуачн ҳолатн



Download 7,75 Mb.
Pdf ko'rish
bet24/151
Sana28.05.2022
Hajmi7,75 Mb.
#614080
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   151
Bog'liq
True (1)

7. Ҳар аил хайаомларнииг цурнитуачн ҳолатн.
www.ziyouz.com kutubxonasi


32
Э а о л ю ц и о н т а ъ л и м о т
оловга уради. Уларни инстинкт оловга жалб килади: улар асосан тунда яхши 
сезилиб турадиган о ч и к рангли гуллардан нектар йиғади.
О рганнинг тор доирада ихтисослаш ганлиги организмнинг халокатига 
сабаб бўлиши мумкин. У зунканот қалдирғоч текис жойдан кўтарилиб, учиб 
кета олмайди, чунки унинг канотлари узун ва оёклари ж уда калта бўлади. 
У бирор нарсанинг четидан, худди трамплиндан сакрагандек сакрасагина, 
учиб кета олади.
Усим ликларнинг хайвонларга ем бўлнш ига тўски нл ик киладиган мос 
ланишлари нисбийдир Т иканаклар билан химояланган ўсимликларни, одат- 
да, моллар четлаб ўтади, аммо янтокни туя, эчкилар, оч колган корамоллар 
хуш кўриб ейди.
Хар хил турларга мансуб организмларнинг, масалан, сувўт билан зам- 
буруғнинг лиш айникда бирга яшаши — симбиознинг фойдаси ҳам нисбий- 
дир. Баъзан лиш айникнинг зам буруғ иплари ўзи билан бирга яшайдиган 
сувўтларни нобуд килади.
Организмларда фойдасиз орган ва белгилар учрайди, масалан, отлар- 
нинг грифель суяклари, ҳеч качон сувга туш майдиган то ғ ғоэларининг бар- 
моклари орасидаги пардалар, маймун ва одамда бўладиган учинчи ко в о к 
колдиклари шулар жумласидандир.
М ана ш у ва бош ка кўпгина фактлар мосланишлар м утлак бўлмай, нис- 
бий эканлигини кўрсатади.
Табиий танланиш нннг экспериментал далиллари. Хозир табиатда табиий 
танланиш м авжудлигини тасдикловчи, унинг боришини кузатиш га ва шакл- 
ларини батафсил ўрганиш га имкон берадиган кў п та ж риба материали тўп- 
ланган
Англиядаги бир кўрфаэда яшайдиган краблар б о ш -кў кр а к кал ко н ин ин г 
кенглиги бир неча йнллар давомида ўлчаб борнлди, ўша кўрфазда янги кў- 
тарма курилиш и муносабати билан сувнинг айланиб юриши (циркуляция- 
с и ) камайган ва иккита сой суви билан окиб келадиган бўр кукунлари ту- 
файли лойкаланиб колган эди. Бу ерда асосан б о ш -кў кр а к қал кони камбар 
бўлган краблар омон колиб, яшаб кетиши маълум бўлди. Нега шундай? 
Аквариумда ўтказилган тажрибадан маълум бўлиш ича, б о ш -кў кр а к кал- 
кони сербар бўлган индивидларнинг жабралари бўр кукун и билан ифлос- 
ланиб колган ва ҳайвонлар нобуд бўлган
К и ч и тки ў т капалагининг ғумбаклари ки ч и тки ў т ўсимлигига, деворлар- 
га, дарахтлар танаси ва бош қа жойларга кўйиб кўрилди. Қуш л а р ғум бак-
www.ziyouz.com kutubxonasi


О р г а н и э м л а р н и н г м о с л а ш гв н л и ги аа у н и н г н и с б и й л и ги
3 3
ларнинг кўп кисмини ж уда тез еб кетган, кичи тки ўтд а ги озгина ғумбаклар- 
га тегмаган, чунки ҳимоя ранги туфайли бу ўтда капалакнинг ғумбаклари 
ва куртлари сезилмас эди
Бигиэтум ш ук деган ку ш н и н г (чумчуксимонлар туркум идан) хатти-ҳа- 
ракати кузатилганда, у химоя рангига эга бўлган одимчи куртларни, то улар 
ғимирламагунча сезмаганлиги аниқланган.
Табиий танланиш процессида огоҳлантирувчи рангнинг аҳамиятини тас- 
диқлайдиган маълумотлар ҳам кизиқарлидир. Урмон чеккасида 200 тур 
ҳаш арот тахталар устига ташлаб кўйилади. Бунда куш лар ф ақат огоҳланти- 
рувчи ранги бўлмаган ҳашаротларни чўкилаб еган, холос.
К ўп чил и к куш лар таъми ёкимсиз бўладиган парда канотли ҳашарот- 
ларга тегмайди. Арини чўкиб, мазасини тотган куш уч-олти ойгача ариси 
мон пашшаларга ҳам тегмайди. Қейин то арига дуч келмагунча бу пашша- 
ларни еяверади, сўнгра яна анчагача пашшаларга тегмай кўяди.
Сунъий мимикрияга доир тажрнбалар ҳам ўткаэнлди. Куш лар бемаза 
кармин бўёғи билан бўялган ун кўнгиэи куртларини хуш кўриб еган. Бу кур т 
ларнинг бир қисмига бўёк билан хинин ёки маэаси ёкимсиэ бўлган бош ка 
модда аралашмаси суркаб кўйилди. Бундай куртларга дуч келган куш лар 
бўялган барча куртларни емай кўйди.
Туби ҳар хил рангга бўялган ҳовузларга гамбузия баликлари кўйиб 
юборилди. Баликлар кў п р о к кўзга ташланадиган ҳовуэларда куш лар улар- 
нинг 70% ни ва баликларнинг ранги сув туби тусига кў п р о к ўхшаб кетадиган 
ховузларда 43% ни еб кетди.
Ботаниклар ҳам табиий танланишни тажрибада текш ириб кўр ип
1
ган. Бе- 
гона ўтларда инсон маданияти туфайли юзага келган шароитга мосланиш 
натижасидагина пайдо бўлиб, ривожланиб борган биологик хусусиятлар 
борлиги аникланди. М асалан, р и ж и к (крестгулдошлар оиласидан) билан 
торица (чиннигулдошлар оиласидан)зиғир экини орасида ўсади, уларнинг 
уруғи йирик-майдалиги ва массаси ж иҳатидан зиғир уруғига ж уда ўхшаш 
бўлади Ж авдар орасида ўсадиган п а к-п а к ўтнинг (сигиркуйрукдош лар 
оиласидан) канотчасиз уруғи тўғрисида ҳам худди шундай дейиш мумкин. 
Бегона ўтлар, одатда, экинлар билан баравар етилади. Бу ўсимликларнинг 
уруғини элаб, бир-бнридан ажратиб олиш жуда кийин бўлади. Инсон бе- 
гона ўтларни экинлар билан бирга ўриб, ҳосилини янчиб олган, кейин эса 
яна далага эккан. Д ем ак, инсон маданий ўсимликларнинг уруғи билан ўх- 
шаш бўлган турли бегона ўтлар уруғининг табиий танланиш ига ихтиёрсиз 
ва онгсиэ равишда ёрдам берган.
!. Ж о нли табиат б урчагнд аги ўсим ликлар йилан хайпонларда яш аш м уҳнти шароити 
га м ослаш ганлик йелгиларини кўрий ч и қи н г. 2. Ҳ яш арптларда огохлантирупчи ранг 
пайдо йўлиш ини кандай туш ун тир иш мумкин? 3. Усим ликляр Йилан хайвпнлардаги 
нисйий мосланнш ларга (дарсликда кўрсатилганд ан та ш ка р и ) мисол келтиринг 4 М ос- 
л а ннш нинг ннсбий характердалигннн кандай ту ш у н ткр и ш мумкин? 5. О рганнэмлар- 
нинг яш аш ш аронтига мосланиши масаласида Д а р в н н билан Л а м а р кн и н г ф икрлари 
бир-Йиридан канд ай ф а р к килади?

Download 7,75 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   151




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish