Ўрта ма кта бни нг 10- 11- синфлари учун дарслик


Организмларнинг мослашганлиги ва унинг нисбийлиги



Download 7,75 Mb.
Pdf ko'rish
bet22/151
Sana28.05.2022
Hajmi7,75 Mb.
#614080
1   ...   18   19   20   21   22   23   24   25   ...   151
Bog'liq
True (1)

8. Организмларнинг мослашганлиги ва унинг нисбийлиги
М ослаш ганликнинг хилма-хиллиги. Ҳайвонларнинг та ш қи ва ички тузи- 
лиши, инстинктлари, хатти харакати хаёт шароитига мослашиб бориши
www.ziyouz.com kutubxonasi


30
Э в о л ю ц и о н
Т Л Ъ Л И М О Т
билан характерланади | Ш в а Ш | расмларда тасвирланган хайвонларнинг 
мослашганлиги кандай иф одаЛ нганини мухокама килиб кў р и н г). Бир му- 
ҳитнинг ўзида ҳар хил ҳайвонлар турлича мослашган бўлади. Крот оёкла- 
ри билан ерни ковлайди, кўрсичкон эса боши ва кучли кур а к тишлари билан 
ер тагидан йўл очади. Тюлень ку р а к оёклари, дельфин эса дум сузгич ка- 
нотлари ёрдамида суэади.
Ҳар хил мосламалари борлиги учун ўсимликлар четдан ҳам чангланади 
(мнсол кел тиринг). Ҳ уж а й р а ширасида концентрланган канд эритмаси бор- 
лиги туфайли ка р ға ту ё к билан к ў к перелесканинг баҳорги ноэик ниҳоллари 
нолдан ласт тем п^р^турага ҳам чидайди. Д а р а хт ва буталарнинг паст бўй- 
ли ва майда баргли бўлиш и, илдизларининг юза ж ойлаш иш и, баҳор билан 
ёзда ўсимликларнинг ж уд а тез ривожланиш и, буларнинг ҳаммаснда тундра- 
да ҳаёт кечиришга мослашишнинг таъсири бор.
Кўпайиш интенсивлигининг ҳар хил бўлиши тур, унинг лопуляциялари 
сакланиш ига хизмат киладиган муҳим мосланишдир. Насли кўплаб но- 
буд бўладиган турлар (паразит чувалчанглар, балиқларнинг кўл турлари) 
энг кўп сонли насл берса, насл учун кайғуриш инстинкти ривож ланган тур- 
лар кам сонли насл берадиган бўлади. Колю ш ка деган майда бал и к эркаги 
курадиган уясига атиги 120— 150 дона увилднрнк ташлайди, уруғланган 
увилдирик ва ундан ч и кка н чавақ баликларни эркаги кўриклайди. Треска 
деган балик эса 4 млн га якин увилдирик ташлайди, лекин наслини к ў р н к - 
ламайди.
Организмларда мосланишлар пайдо бўлишн. А троф -муҳитнинг конкрет 
шаронтига мураккаб ва хилма-хил мосланишлар пайдо бўлиш ини Дарвин 
назарияси материалистик нуктаи назардан туш унтириб беради Яшил барг 
ларда яшайдиган бирор популяцияга мансуб куртлар танасининг ҳимоя 
ранги кандай пайдо бўлганини кўриб чикамиэ. Уларнинг аждодлари бош- 
ка рангда ва барглар билан оэикланмаган бўлиши мумкин. Қандайдир би- 
рор ҳодиса туфайли улар яшил барглар билан оэикланиш га мажбур бўл- 
ган, деб фараэ килайлик. Д оим рўй бериб турадиган мутациялар туфайли 
бу ҳашаротлар популяцияларннинг ранги бир хил бўлмаган, ш унинг учун 
жуда кўп куртлар ичида барглар орасида ка м р о к кўзга таш ланадиган оч 
яшил тусли индивидлар ҳам бўлган. Яшаш учун кураш да табиий танланиш 
таъсирида асосан оч яшил тусли индинидлар яшаб колган ва насл қолдир- 
ган. Кейинги авлодларда бу процесс давом этган, куртлар танасикииг ранги 
атроф-муҳитнинг асосий рангига тобора к ў п р о қ мослашиб борган
М им икрия ҳосил бўлишини ҳам худди шундай туш унтириш мумкин Та- 
насининг шакли, рангида, хатти-ҳаракатида ҳимояланган ҳайвонларга ўх- 
шаш ликни кучайтирадиган кичик бир ирсий ўзгариш лари бўлган индивйд- 
лар яшаб кетиш ва насл колдириш учун фойдали ўзгариш лари бўлмаган 
индивидларга караганда кў п р о к имконнятга эга бўлган. Фойдали ўзгариш - 
лар яшаш учун кураш да табинй танланиш таъсирида авлоддаи-авлодга 
кучайиб бориб, такомиллаш ган ва ҳимояланган ҳайвонларга ўхш а ш лй к 
белгиларининг тўпланиш ига олиб келган.
)Ҳ а р бир мосланиш ва уларнинг бутун комплекси бир канча авлодлардаги 
яшаш учун кураш ва танланиш процессида ирсий ўзгарувчанлик асосида 
юэага келади. О рганизмларнинг мослашеанлиги эволюцияни ҳаракатланки- 

Download 7,75 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   18   19   20   21   22   23   24   25   ...   151




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish