Ўрта ма кта бни нг 10- 11- синфлари учун дарслик


Усимлмнлар ■ а қамаомо! оламмдагм турларнмнг хмлма-хиллмги



Download 7,75 Mb.
Pdf ko'rish
bet28/151
Sana28.05.2022
Hajmi7,75 Mb.
#614080
1   ...   24   25   26   27   28   29   30   31   ...   151
Bog'liq
True (1)

10. Усимлмнлар ■ а қамаомо! оламмдагм турларнмнг хмлма-хиллмги.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Янги т у р л а р қо с и л б ў л и ш и
37
Ш и м о л и - ғ а р б и й
б у р ч л г и — м й й б р д а м с
д о к а б р ь б о ш м г а ч а
>
К у л н и м г ур1ЙСИ -
Ж а м у б и - ш а р ц и й б у р ч а г и —
■ н я а р н и м г я р м м д а н
т о м а р т н и н г я р м м г а ч а
Д «
р
« м а и с а б и —
б а ҳ о р н м и г о к и р и аа ё э
Д а р * — о к т я б р д а и
я и в а п г а ч л
11. Сееам м ўп н д а ги к о м б а л н қ 5 та тур и м м н г у р у ғ таш ла ш ж о н н ва м у д д а тм .
бўлинган. О дамнинг х ў ж а л и к фаолияти билан б о ғл и к бўлган табиий тан- 
ланиш натижасида гуллаш муддатлари ҳар хил бўлган кенжа турлар юза- 
га келган. Баъзи олимлар уларни тур деб ҳисоблайдилар.
О зикланиш га мосланишига кўра, читтакларнинг беш тури келиб чи к- 
кан: катта читтак боғларда, паркларда йирик ҳашаротлар билан озикла- 
нади- лазоревка дарахтлар пўстлоғидаги тиркиш -ёриклардан, куртаклар- 
дан майда ҳашаротларни топиб ейди; кокилдор читтак нинабаргли дарахт- 
лар уруғи билан озикланади; га и ч ка ва московка ҳар хил ўрмонларда асо- 
сан ҳашаротлар билан озикланади Ш
Севан гулмойи, яъни форель балиғи Ш
нинг популяциялари увилди- 
р и к ташлаш муддатлари, ташлаш жойи ва унинг чукурлиги (кў л , дарё) 
жиҳатидан бир биридан ф арк килади.
Тур ҳосил бўлиши ҳозирги кунда ҳам давом этмокда. К о р а ш а кш а к тури 
ҳозир та ш ки кўриниш идан бир-биридан ҳали фарк килмайдиган икки гу- 
руҳга бўлинган. Уларнинг бири слис ўрмонларда яшаса, иккинчиси одамга 
я ки н р о к жойларда ҳаёт кечиради. Буни иккита кенжа тур ҳосил бўла бош- 
лаши деб ҳисоблаш мумкин. Популяциялар ва кенжа турлар баъзан бир- 
биридан ф арк килмайди. 
^ •
М икроэволю циянинг турли боскичларида бир усул иккинчисининг ўр- 
нини олади ёки улар биргаликда таъсир килади. Географик изоляцияга 
кейинчалик экологик изоляция таъсири ҳам кўш илиб кетиши мумкин. Ш у
сабабдан тур ҳосил бўлиш ининг ҳар бир усули чегарасини аниклаш кийин 
бўлади.
Янги тур ҳосил бўлиши билан микроэволюция тугалланади.
Эволюция натижалари. Эволюция бир-бирига узвий б о ғл и к учта нати- 
ж ага олиб келади. Булар:
]) тирик мавжудотлар тузилиш ининг аста-секин м ураккаблаш иб. тако- 
миллашиб бориши;
2) органиэмларнинг та ш қи муҳит шароитига нисбий мосланиши;
3) турларнинг хилма-хил бўлишидир. 
^
I . Д ииергенция деб нимага зйтидади? Ж аной беришда расмдан фоидаланниг. 2. М ни- 

роэволюция канд ай белгилари йилан характерлянади? 3 Ҳар хил усулда янги тур- 
лар ҳосил бўл иш ига мисоллар келтиринг вя уларни туш ун тир иб беринг. 4. Табиатда 
тубан ва ю кса к о р ганизм ларнинг бир нактдя яш аш иии кандай туш ун ти р и ш мумкин?
5. Эволюция канд ай н а ти ж а л а р га згя? М исоллар билан туш унтиринг.
www.ziyouz.com kutubxonasi


www.ziyouz.com kutubxonasi



Download 7,75 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   24   25   26   27   28   29   30   31   ...   151




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish