Ўрта ма кта бни нг 10- 11- синфлари учун дарслик



Download 7,75 Mb.
Pdf ko'rish
bet39/151
Sana28.05.2022
Hajmi7,75 Mb.
#614080
1   ...   35   36   37   38   39   40   41   42   ...   151
Bog'liq
True (1)

Одам пайдо бўлиши
14. О дам қайвондан пайдо бўлганлигининг далиллари
Одам лайдо бўлиши тўғрисидаги тушунчаларнинг ривожланиши. X V II
аср бошларида сайёҳларнинг одамсимон маймунлар ва уларнинг одамга 
ўхшашлиги тўғрисидаги дастлабки хабарлари пайдо бўлди. К Линней узи 
ишлаб ч и кк а н хайвонлар системасида одамни чала маймунлар ва маймун- 
лар билан биргаликда приматлар группасига жойлаштирди. Ж Б. Л ам ар к 
одам дарахтларда чирмашиб юришдан ерда юришга ўтган маймунсимон 
аждодлардан келиб чи кка н, деб биринчи марта ёзган. Юриш, харакатла- 
киш нинг янги усули тана ростланиб, кўллар эркин бўлишига ва панжалар 
ўзгаришига олиб келди. Тўда-тўда бўлиб яшаш нуткнинг ривожланишига 
ёрдам берди.
Ч. Д арвин «Одам пайдо бўлиши» (Происхождение человека») китоби 
да (1871) инсон тирик мавжудотларнинг ривожланиш занжиридаги юксак 
царажада туэилган охирги ҳалкадир, у одамсимон маймунлар билан уму- 
мий бўлган узо к аждодларга эга, деб ишонарли исботлаб берди. У одам 
эволюциясида социал факторларнинг аҳамиятини ҳам кўрсатиб ўтди Бу 
масала Ф. Энгельснинг «Маймуннинг одамга айланиши процессида меҳнат- 
нинг роли» («Роль труда в процессе преврашения обезьяни в человека») 
асарида (1896) очик кўрсатилган эди Уша замонларда одамнинг казил 
ма аждодлари тўғрисидаги маълумотлар фанда жуда кам эди. Кейинча- 
лнк одам аждодларининг суяк колдиклари ва меҳнат қуролларининг жуда 
кўп топилиши Энгельс назариясининг тўғрилигини ажойиб суратда тасдик- 
лади.
Одам ва хайвонлар тузилишининг умумий белгилари. Одам сут эмиэув- 
чиларга кира ди.чунки унда маэкур синфнинг хамма белгилари бор: она 
корнида ривожланиш, диафрагма, сут безлари, уч хил тишлар ( ж а ғ тишлар, 
озик тишлар, курак тиш лар), ўрта кулокда бўладиган учта эшитув суякча- 
пари ва к у л о к супралари шулар жумласидандир; одамдаги барча органлар 
системаси хам сут эмизувчиларнинг органлари системасига ўхшайди.
Одамда рудиментлар (латинча — к о л ди к дегани) ва атавизмлар (ла- 
тинча — узо к аждод дегани), яъни узок аждодларга хос белгилар бўла- 
ди О Куйида баъзи мисоллар билан танишамиз. Одам скелетидаги дум 
суяги рудиментдир: у ривожланмай колган ва бир-бирига кўшилиб кетган

Download 7,75 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   35   36   37   38   39   40   41   42   ...   151




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish