Ўрта ма кта бни нг 10- 11- синфлари учун дарслик


мослашишга ёрдам берадиган ки ч и к эволюцион ўзгариш лар (хусусий мос-



Download 7,75 Mb.
Pdf ko'rish
bet36/151
Sana28.05.2022
Hajmi7,75 Mb.
#614080
1   ...   32   33   34   35   36   37   38   39   ...   151
Bog'liq
True (1)

мослашишга ёрдам берадиган ки ч и к эволюцион ўзгариш лар (хусусий мос- 
ланиш лар)дир. Идиоадаптация ароморфозга карам а-карш и ўларок, асосий 
тузилиш хусусиятларининг ўзгариш и, туэилиш ининг умуман ю корир ок да 
раж ага кўтарилиш и ва организмлар хаёт-фаолияти интенсивлигининг ку- 
чайиши билан бирга давом этмайди. Масалан, кур ғо кч и л ва жаэирама ис 
си к даврларда сувда ҳам кур укд а яшовчи баъзи ҳайвонларда яшаш учун 
кураш ва табиий танланиш процессидаги ирсий ўзгариш лар асосида муай 
ян ва чекланган яшаш жойларида — б о тко кл и к ва балчик жойларда яшаш 
га хусусий мосланишлар пайдо бўлади. Айни вактда бу ҳайвонларнинг ту 
зилиш даражасида ҳеч кандай юксалиш рўй бермаган. Хозирги амфибия- 
лар — бакалар, тритонлар — саёз сув ҳавэаларида ва ку р у кл и кд а ги сер 
нам жойлардаги яшаш шароитига яхши мослашган.
Сув туби баликлари — камбаласимонлар, скатларнинг сув тубида яшаш 
га мосланиши (танаси яссилашганлиги, ранги сув туби рангига ўхшаш бў- 
лиш и) идиоадаптацияга типик мисолдир
Ҳимоя ранги ҳайвонларнинг туэилиш даражаси юксалмасдан туриб му- 
айян яшаш шароитига мослашувига яхши мисолдир
Гулнинг шамол ва ҳашаротлар ёрдамида четдан чангланиш га хилма- 
хил мослашганлиги, мева ва уруғларнинг таркалиш га 
мослашганлиги, 
баргларнинг нам буғланиш ини камайтириш га мослашганлиги ўсимликлар- 
даги идиоадаптацияга мисол бўлади.
К ичик систематик группалар — турлар, авлодлар, оилалар, одатда, эво- 
люция процессида идиоадаптация йўли билан вуж уд га келади Ш
Идиоа- 
даптация тур индивидлари сонининг кўпайиш ига, ареалининг кенгайиш ига, 
тур хосил бўлиш ининг тезлашувига, яъни биологик прогрессга ҳам сабаб 
бўлади.
Умумий дегенерация. Дегенерация тузилиш нинг соддалашувига сабаб 
бўладиган эволюцион ўэгаришлардир. Бундай ўзгариш лар, одатда, биоло- 
гик аҳам(иятини йўкотган бир канча органларнинг йўколиш и билан бирга 
давом этади. Дегенерация кўпинча ўтр о к ёки параэит ҳолда хаёт кечириш- 
га ўтиш бнлан боғлиц. Туэилишнинг соддалашуви процесси, одатда, ўзига 
хос яшаш шароитида ҳар хил мосланишлар пайдо бўлиши билан бирга бо- 
ради Ч ўчқа солитёрида, кенг лентасимон ва бош қа чувалчангларда — одам 
параэитларида ичак бўлмайди, уларнннг нерв системаси суст ривожланган, 
мустакил ҳаракатланиш лаёкати деярли йўк. Бу хайвонлар тузилиши сод 
далашиб бориши билан бир каторда уларда сўрғич ва илмоклар бўлиб, ш у- 
лар ёрдамнда ўэ хўж айнни ичагинннг деворига ёпншиб олади. Улар кучли 
ривож ланган кўпайиш органларига ҳам эга ва ж уд а серпушт бўлиши билан 
ф арқ килади, бу эса турнинг сакланиш ини ва индивидлари сонининг кў- 
пайишини таъминлайди.
Беда, хмель ва бош қа ўсимликларда паразитлик қнлиб яшайдиган зар-
www.ziyouz.com kutubxonasi



О р г а н и к а л а м н и н г р и в о ж г в н м ш и
Н ў р с м ч ц о н
18. И д и о а д а п т а ц и я га м и с о л л а р .
печак асосий органи — баргидан макрум бўлган. илдизлари ўрнига эса поя- 
сида сўрғичлар ҳосил бўлади, у шу сўрғичлари билан хўж а йин ўсимлик та 
насидан о зи к моддаларни сўриб олади, М одомики шундай экан, умумий 
дегенерация турнинг авж олиб ривожланиш ини истисно килмайди. Лента 
симон чувалчанглар мисолида кўрганимиэдек, паразитларнинг кўп группа 
лари, гарчи уларнинг тузилиши анча соддалашиб боряётган бўлса ҳам, авж 
олиб ривожланмокда. Дем ак, дегенерация ҳам биологик прогрессга сабаб 
бўлиши мумкин.
Ш ундай килиб, биологик прогресс уч усулда: арморфоз, идиоадаптацня 
ва дегенерация йўли билан амалга ошади.
К ўп гин а ҳозирги турлар биологик прогрессга учраган Бундан юз йил 
алдин кулр анг куён таркалган ж о йнинг чегараси шимолда Ленинград — 
Козон чизиғигача, ш аркда Урал дарёсигача етиб борар эди. Ҳозирги вакт 
да у шимолда Ўрта Карелиягача ва ш аркда О мсккача та ркалган. Хозир 
унинг 20 га якин кенжа тури маълум. Кўпчилиги ўсимликлар, ҳайвонлар 
ва одамда паразитлик киладиган нематодлар (ю м алок чувалчанглар) ҳо 
зирги вактда ҳамма жойда: тупрокда, денгизларда, океанларда ва чучук 
сув ҳавзаларида яшайди.
Бирок табиатда биологик регресс ҳам бўлиб туради У биологик прог 
рессга карам а-карш и белгилари: индивидлар сонининг камайиш и; ареал 
нинг торайишн; турлар, популяциялар сонининг камайнши билан характер 
лаИади. У окибат иатижада кўпинча турларнинг кирилиб кетишига сабаб 
бўлади.
Энг кадим ги сувда ҳам ку р укд а яшовчиларнинг кўпд а н -кўп тарм ок- 
ларидан ҳозирги сувда ҳам кур укд а яшовчилар, судралиб юрувчилар синф- 
лари пайдо бўлиш ига олиб келган хилларигина яшаб колган. Қадимги па- 
поротниксимонлар ва ўсимликлар билан ҳайвонларнинг бош ка кўпгина 
группалари йўколиб кетган
Биологик прогресс ва биологик регресснинг сабаблари одам пайдо бўл- 
ган вактдан бошлаб кўпинча унинг эволюция процессида тирик мавжудот- 
лар билан муҳит ўртасида карор топган муносабатларни бузиб, Ер ланд- 
шафтига киритадиган ўзгартириш ларига б о ғл и к бўлади.
Инсон фаолияти аксари унинг ўзи учун зарур бўлган баъэи турларнинг 
биологик прогрессга ва унга керакли ҳамда фойдали бўлгап бош ка турлар 
нинг биологик регрессга учраш ига сабаб бўладиган кучли фактордир. За-
www.ziyouz.com kutubxonasi


О р г а н и к о л а м э в о л ю ц и я с и н и н г асо сий й ўн а л и ш л а р и
19. А р о м о р ф о э , и д и о а д а п т а ц и я ва д е г е н е р а ц и я ў р т а с и д а ги н и сб а тл а р с к е м а с и (А . Н. С е- 
в е р ц о в а с а р и д а н о л и н д и ).
харли химикатларга чидамли кўп хашаротлар тури, касаллик кўэғатади- 
ган микробларнинг дорилар таъсирига чидамди турларн пайдо бўлишини, 
окар сувларда кўк-яш ил сувўтларнинг авж олиб ривожланишини эсланг. 
Бунинг хаммасига инсон фаолиятн сабаб бўлган Экин экиш ва дарахтлар ўт 
казиш вактида у катта-катта ерлардаги жуда. хилма-хил ёввойи популяция- 
ларни й ў к килади ва уларни озрок бўлган сунъий популяциялар билан ал 
маштиради.
К ўпгина турларнинг инсон томонидан зўр бериб йўкотилиш и уларнинг 
биологик регрессга учраш ига сабаб бўлади. Биологик регресс доим кирилиб 
кетиш хавфнни солиб туради. Ана ш унинг учун биологик регрессни, табиат 
муҳофазасига доир чора-тадбирлар воситаси билан 
тўхтатиб туриш гина 
эмас, балки унга йўл кўйм аслик хам муҳим ахамиятга эга. Инсон хўж а - 
л ик фаолиятида ва медицинада биологик прогресс билан биологик регресс- 
ни ҳисобга олиши зарур.
Эволюция турли йўналиш ларининг нисбати. Й ирик систематик группа 
лар (масалан, типлар ва синфлар) эволюциясининг йўналишлари жуда 
мураккаб. Филогенея процессида эволюциянинг бир йўналиши иккинчиси 
билан алмашиниб борган.
Тирик организмлар хар хил группаларининг эволюциясида ароморфоз 
идиоадаптацияга караганда анча кам рўй беради ~ ароморфоз органик 
оламнинг ривожланиш ида янги давр бошланганини билдиради.
Анча ю ксак даражада туэилган янги группалар ароморфоз йўли билан 
хосил бўлади ва бунда кўпинча янги яшаш мухитига ўтади (масалан, хай- 
вонларнинг қ у р у кл и кк а чи ки ш и ). К е й ^^ э в о л ю ц и я идиоадаптация, баъзан 
дегенерация йўли билан давом этади Ц
Хар бир ароморфоэ идиоадаптация учун янги-янги имкониятлар ярата- 
ди, натижада идиоадаптация организмлар ўз тузилиш даражасини ўзгар 
тирмасдан туриб, мухитдаги турли яшаш жойларини эгаллаб олиши туфай 
ли мухитни тўл а р о к ишғол килиб боришини таъминлайди.
I Эво.пюциянинг асосий йўналиш лариии айтиб беринг. 2. Ароморфоз. идиоаданта 
иня, дегеиерация нима? Я. Э волю цияиинг кайси йўналиш лари биологии прогрессга 
ва би олп гик регрессга олиб келади? 4. Б иологик прогресс билан би ол о гик регрессга 
мисоллар келтиринг.
4 — 1736
www.ziyouz.com kutubxonasi


50
О р г а н и к о л а м н и н г р и а о ж л а н и ш и

Download 7,75 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   32   33   34   35   36   37   38   39   ...   151




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish