Ўрта ма кта бни нг 10- 11- синфлари учун дарслик


Ерда қаёт ривож л ани ш и нинг тарихи



Download 7,75 Mb.
Pdf ko'rish
bet37/151
Sana28.05.2022
Hajmi7,75 Mb.
#614080
1   ...   33   34   35   36   37   38   39   40   ...   151
Bog'liq
True (1)

13. Ерда қаёт ривож л ани ш и нинг тарихи
Ер ва ундаги хаёт тарихини олнмдар маълум вақт ораликларига — эра- 
ларга, эраларни эса даврларга бўладиляр. Ерда хаётнинг ривожланиши 
процесси геохронология жадвалида кўрсатилган.
Биология фанининг турли соҳаларида олинаднган та дки қо тл ар нати- 
жаси бир-бирини тўлдиради Улар органик олам узо к эра ва даврларда кан- 
дай бўлганини, бу олам ҳоэирги кўриниш ини касб этгунча кандай йўналиш- 
ларда ривожланиб борганини кўриб чикиш га нмкон беради (форзацлар- 
га ка р а н г).
Ҳаёт бундан тахминан 3,5 млрд йил илгари океанда пайдо бўлганлиги 
фанда аникланган Ц Ҳаёт ривож ланиш ининг барча дастлабки боскич- 
лари сувда ўтган. (5ргаиизмлар бундан тахминан 2 — 2,5 млрд йил илгари 
к у р у кл и кка ч и қка н. Ўсимликлардаги мухим ароморфоз — уларда орган- 
лар ва тўким алар ҳосил бўлиши бунга ёрдам берган; бу эса ўсимликлар 
олами эволюциясида ҳал килувчи аҳамиятга эга бўлди. (Геохронология 
жадвалидан ўсимликлар к у р у кл и кка ч и кка н вактни ва бу ўсимликларнинг 
номини топинг.)
Ўсимликлар ку р у кл и кд а яшашга ўтган шароитда ўсимликлар оламннннг 
кейинги ривожланиш и бош ка бир йирик ароморфоз билан — споралардан 
кўпайиш дан уруғдан кўпайиш га ўтиш билан б о ғл и к бўлди. (Ўсимликлар-
20. О кеандаги суа ости «боғлари» |идиоадапта‘ц ияга м исол).
www.ziyouz.com kutubxonasi


Е рда қа ё т р и в о ж л а н и ш и н и н г тарижи
51
нинг кайси эра ва даврда уруғдан кўпайиш га ўтганини, шунингдек, ў[па 
ўсимликларнинг номнни жадвалдан топинг ) О чик уруғли ўсимликлар па- 
леозой эрасининг охирида пермь даврида анчагина ривожданган. К у р у кл и к 
флорасида о ч и к уруғлиларнинг яукмронлиги мезозой эрасининг биринчи 
ярмига, айиикса юра даврига тааллуклидир Янги ароморфозлар натижа 
сида очик уруғлилар ўрнини ёпик уруғлилар эгаллайди. (О ч и к уруғли ўсим- 
ликлар билан ёпиқ уруғли ўсимликлар орасидаги асосий ф арқлар нимадан 
иборат бўлиш ини «Усимликлар» бўлимидан эсланг ва ёпик уруғлилардаги 
асосий ароморфозларни айтиб беринг.) Е п ик уруғлилар Ерда ж уда хилма- 
хил яшаш шароитига мослашиб, ҳукмрон бўлиб колади.
Ҳайвонлар эволюциясида ҳам кўпдан-кўп ароморфозлар рўй берган. 
Уларнинг кўпчилиги кур укл и кд а яшашга ўтиш билан бо ғл и к бўлган. Чу- 
нончи, ку р у кл и кд а яш аш га ўтишда ички уруғланиш ва тухумдаги эмбрион- 
нинг ку р у кл и кд а ривожланиш и учун бир канча мосланншлар пайдо бўли- 
ши йирик ароморфоз ҳисобланади. (Сувда ҳам кур укд а яшовчилар, суд- 
ралиб юрувчиларнинг кўпайиш хусусиятларини эсланг. Ерда улар пайдо 
бўлган вактни жадвалдан топинг.)
Куш лар яа сут эмизувчилар кур укл и кд а яшовчи ҳайвонлар орасида 
ҳукм ронлик килди. Тана температурасининг доимий бўлиши уларга муз- 
лаш даври шароитида омон колиш га ва со вук мамлакатлар ичкарисигача 
кириб боришга имкон берди. Бу иккала группанинг яхши ривожланиш ига 
ароморфозлар билан ндиоадаптациялар йўл очди, булар эса сут эмиэувчи- 
ларга ку р у кл и кн и , куш ларга ҳаво муҳитини эгаллаш га имкон берди.
Бош миянинг ўэгариш и, катта ярим шарлар пўстлоғининг прогрессив 
тарзда ривожланиш и умурткалилар эволюциясида айникса муҳим аромор- 
фоэ бўлди. Буларнинг ҳаммаси нерв фаолияти даражасини кескин юксал- 
тириб, шартли рефлекслар системасини ва табиатда ҳайвонларнинг хатти- 
ҳаракатини м ураккаблаш тириб юборди. Ароморф эволюция ҳайвон аж - 
додлардан одам пайдо бўлиш ига олиб келди.
Антропоген даврда ҳайвонот олами ҳозирги киёфага кирди.
1 Т арнхнй р нбож ланнш лроцессида ўсим лнклар бнлан ҳайвонлар ка нд а й ўэгариП 
борганини геохронология ж адвалидан кўр иб ч и ки н г. 2. Сувда қам ку р у кд а яшовчи- 
"
лар ва судралиб ю рувчилар келиб ч и ки ш и гя сабаб бўлган ароморфозларнн айтинг. 
.
3. О ч и к уруғли ва ё п и к ур уғли ўсим ликлар келиб ч икиш ига сабаб бўлган ароморфоз- 
ларни айтннг.
www.ziyouz.com kutubxonasi


52
О р гл н н и о л а м н и н г р и в о ж л а н н ш н

Download 7,75 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   33   34   35   36   37   38   39   40   ...   151




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish