Ўрта ма кта бни нг 10- 11- синфлари учун дарслик



Download 7,75 Mb.
Pdf ko'rish
bet144/151
Sana28.05.2022
Hajmi7,75 Mb.
#614080
1   ...   140   141   142   143   144   145   146   147   ...   151
Bog'liq
True (1)

Х уж а йра инженерияси деб аталадиган методлар биотехнологияда кат 
та ахамиятга эга. Бунда хужайралар аввал организмдан чикариб олнниб. 
махсус яратилган озик мухитига жойлаштирилади, шу мухитда улар стабил 
шароитда яшаб кўпая бошлайди. Ш ундай хужайра культуралари (ёки тў- 
кнма культуралапи) кимматли моддалар ишлаб чикариш учун хизмат ки- 
лиши мумкинИГиЦ Масалан, женьшень ўсимлиги культураси худдн яхлит 
ўсимлик сингари дори модда ишлаб чикаради.
Х ужайра культураларидан хужайраларни дурагайлаш учун хам фой- 
даланилади. Баъзи усул-амалларни кўлланиб, хар хил организмлардан 
олинган ва жинсий йўл билан одатдагича дурагайлаб бўлмайдиган хужай- 
раларни найваста килиб бирлаштириш мумкин. Хуж а йра инженерияси ме- 
тоди жинсий хужайраларни эмас, балки соматик хужайраларни ягона сис- 
тема килиб бирлаштириш асосида дурагайлар яратишнинг мохият эътибо- 
ри билан янги усулни бошлаб беради. Хозирнинг ўзида картошка билан
www.ziyouz.com kutubxonasi


25П
Ў с м м л и к л я р , д л й а о н л л р а а м и к р о а р г а н и з м л л р с в л а к ц и а с и
126. Т ў қи м в к у л ь т у р а с и м а т о д и д л ўси м л м и о я н ш .
помидор, олма билан олча ва баъзи бошка ўсимликларнинг дурагай ҳужай- 
ралари ва организмлари олинган. Инсон кўли билан маданий ўсимликлар- 
нннг янги формаларини яратиш учун ғоят катта истикболлар очилмокда.
Хайвонларда хам дурагай ҳужайралар олиш асосан медииина учун янгн 
истикболларни очиб беради. Масалан, рак хужайралари (беадад ўсавериш 
га кодир бўлган хужайралар) билан коннинг баъзи х у ж а й р а л а р и — лим- 
фоиитлар ўртасидаги культурада дурагайлар олинган. Мана шундай дура- 
гайлар юкумли касаллнкларга, жумладан вирус касалликларига иммуни 
тет (касалликка берилмаслик холати) пайдо киладиган моддалар ишлаб 
чикаради. Ш у хилдаги дурагай ҳужайралардан фойдаланиб, организмнинг 
инфекцияларга карши чидамини оширадиган кимматли дори моддалари 
олиш мумкин.
Биотехнологияда ген инженерияси (генетика инженерия) методи кенг 
кўлланилади. Молекуляр биология ва генетика ютуклари генотипни кайта 
тузиш йўли билан асосий ҳаёт процессларини бошкариб бориш учун кенг 
истикболлар очади. Генотипни қайта тузиш ишлари билан ген инженерия 
си шуғулланади. Унинг методлари жуда мураккаб. Улардан баъзиларининг 
мохиятн шундаки, айрим генлар ёки ген гурухлари организм генотипига 
киритилади ёки ундан олиб ташланади. Бундай тажрибалар асосан прока- 
роит организмлар (бактериялар) ва вирусларда ўтказилади, лекин хознр 
ген инженерияси методларини эукарнот организмларда хам кўлланиш мум- 
кинлигнни кўрсатвдиган маълумотлар бор.
Генотипга аввал унда бўлмаган геннн киритиш натижасида ҳужайрани 
аввал синтез килмайдиган оксиллар синтез килишга мажбур этиш мумкин. 
Масалан, ичак таёкчаси бактериялари генотипига одам генотипининг инсу 
лин синтезини, яъни углеводлар алмашинувида катнашадиган гормон син- 
тезини назорат килувчи генни киритиш мумкин бўлди. Медицинада меъда 
ости беэи функцияси камчиликларига (диабет касаллигнга) даво қилишда 
инсулиндан кенг фойдаланилади. Эндиликда инсулинни саноат йўли билан 
синтез килиш генотипига инсулин гени киритилган ичак таёкчаси ёрдами- 
да олиб борилади.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Ҳ а й а о н л а р н и н г с е р м я қ с у л з о т л й р и н н н г м и и р о о р г а н и э м л д р
2 5 1
с е л е к ц и я с и
Қ и ш л о к х ў ж а л и к экинлари косилдорлиги учун анорганик азот бирик- 
маларининг ғоят катта ахамиятга эга эканлиги яхшн маълум. Атмосфера 
аэотини тўплаб, туп р окни нг бириккан азотига айлантира олишдек ажойиб 
хусусиятга эга бўлган баъэи бир тур бактериялар бор. Атмосфера азоти 
тўпланиб боришини назорат килувчи генларни ана шу генлари й ў к тупрок 
бактериялари генотипига киритиш вазифаси ўртага кўйилган. Ш у вазифа- 
ни ҳал килиш ўсимликшунослик учун биринчи даражали ахамиятга эга бў- 
либ, ерларни ўғитлаш тўғрисидаги масала тамомила янгича бир тусга ки- 
рнб колади.
Биотехнология ёрдамида жиддий муаммолар ҳал килинадиган бўлга- 
нидан, унинг аҳамияти ғоят катта Микробиология асосида хал к хўжали- 
гининг бутун бир соҳаеи — микробиология саноати бунёдга келди. Бу сано- 
ат СССР О зи к-о вқат программасини ҳал килишда фаол нштирок этиб, киш- 
л ок хўжалигини интенсивлаш учун зарур воснталар ишлаб чикармоқда: 
юксак самарали озик кўшимчалари ва преларатлар шулар жумласидан 
дир (озиқа ачиткилари, тенги й ў к аминокислоталар, витаминлар, фермент- 
лар, озика кушилмалари ва ветеринарияда ишлатиладиган антибиотиклар). 
Хсимликларни зараркунанда ва касалликлардан ҳимоя килишнинг микро- 
биология воситаларини бактериал ўғитлар, шунингдек оэик-овкат, тўкима- 
чилик саноати ва саноатнинг бошка соҳалари эхтиёжлари ҳамда илмий 
максадлар учун препаратларни ишлаб чиқариш йўлга кўйилган.
I. К о н-ка ри нд ош формаларни чатнш тириш да ҳайвонлар селекцняснда канд ай фой- 
даланилади? 2. Х айвонларда у э о к формаларни чатиш тириб олинган дура га йла р га
мисоллар келтирннг. 3. М икр о о р га ннэм ла р селекцняси ка нд а й роль ўйнайдн? 4. Йн- 
соннннг амалнй фаолияти учун бнотехнология методлари ка нд а й истикболларнн очнб 
беради?
www.ziyouz.com kutubxonasi


Қўриихоналарда сацлаииб I 
лилар) 
ва 
ў п ў р қанаоилар.
р, ку р а ко а н
www.ziyouz.com kutubxonasi



Download 7,75 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   140   141   142   143   144   145   146   147   ...   151




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish