Республика узбекистан


Тоғ жинсларининг бургулашга бўлган қийинчилик кўрсаткичини аниклаш



Download 1,12 Mb.
bet13/14
Sana08.04.2022
Hajmi1,12 Mb.
#537256
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   14
Bog'liq
Геомеханика амалиёт

Тоғ жинсларининг бургулашга бўлган қийинчилик кўрсаткичини аниклаш.

Кон қазиш ишларида бургулаш усулларини танлашда, бургулаш станоклари асбоб ускуналарини танлашда ва бургулаш параметрларини хисоблашда тоғ жинсларининг бургулашга бўлган кийинчилик курсаткичи кулланилади. Ушбу курсаткич емирилишга кийинчилик курсаткичига ухшаш бўлиб, бургулаш ишлари скважина забойидан емирилган жинсларни тинимсиз ташиш билан бажарилади.


Бургулашга бўлган кийинчилик курсаткичи куйидаги формуладан аникланади.
Пб=А(δсж+ τ+Вγ)
Бунда А ва В маълум коэффициентлар бўлиб, А=7*10-8 В=103
δсж,τ – қисилишга ва силжишга бўлган мустахкамлик чегаралари, Па
γ – тоғ жинсининг хажмий огирлиги, кг/см3 Барча тоғ жинслари бургулашга бўлган кийинчилик курсаткичи бўйича ҳам 5 синфга бўлинади.
1-синф. Енгил бургуланадиган жинслар (Пр=1÷5)
2-синф. Уртача кийинчиликда бургуланадиган жинслар (Пр=6÷10)
3-синф. Кийин бургуланадиган жинслар (Пр=11÷15)
4-синф. Жуда кийин бургуланадиган жинслар (Пр=16÷20)
5-синф. Ута кийин бургуланадиган жинслар (Пр=21÷25)
Мисол.
Қуйидаги берилганлар буйича тоғ жинсининг емирилишга бўлган қийинчилик кўрсаткичи ва бурғулашга бўлган қийинчилик кўрсаткичлари аниқлансин.
Қисилишга бўлган мустахкамлик чегараси δсж=99,64 МПа
Чузилишга бўлган мустахкмлик чеграси δб – 9,76 МП
Силжишга бўлган мустахкамлик чегарси τ=49,82 МПа
Дарзлик коэффициенти Ктр=1,0
Тоғ жинсининг хажмий огрилиги γ=2700кг/м3
Ечиш.
1. Емиришга бўлган кийинчилик курсаткичи куйидаги формуладан аникланади.
Пр=0,05[Kтрр+τ)+103γg=0,05[1(99,64+9,76+49,82)+10-3*2700*9,81]=9,3
Қийинчилик курсаткичи буйича тоғ жинси 2-синфга киради ва енгил емириладиган қоятош жинсларидир.
2. Бургулашга бўлган кийинчилик курсаткичини хисоблаш. Куйидаги формуладан аниқлаймиз
Пб=А (δcж+ τВγ)
Бунда А=7*10-8; Вқ103
Пб=7*10-8(99,64*106+49,82*106+103*2700)=10,7
Бурғулашга бўлган қийинчилик кўрсаткичи бўйича тоғ жинси 3-синфга тааллуқли. Қийин бурғуланадиган жинслар сирасига киради.

Мустакил ечиш учун вариантлар.






Параметрлар

Бирлиги

I-
вар.

II-вар.

III-вар.

IV-вар.

V-вар.

VI-вар.

VII-вар.

VIII-вар.

IX-вар.

X-вар.

1.

Дарзлик коэффициенти

Ктр

0,2

0,3

0,4

0,5

0,6

0,7

0,8

0,9

1,0

0,6

2.

Қисилишга муст. чегараси δcж

МПа

46

48

50

52

54

58

62

64

68

70

3.

Чузил. Мустха. Чегараси δб

МПа

4,5

4,6

5,0

5,3

5,5

5,9

6,0

6,2

6,4

6,5

4.

Силжишга мустах. Чегарси τ

МПа

12

14

14

15

18

21

22

23

25

25

5.

Хажмий огирлиги γ

Кг/м3

2300

2400

2500

2500

2600

2700

2800

2900

3000

3200

АМАЛИЙ ИШИ №8
Майдаланган тоғ жинсларининг асосий курсатмаларини хисоблаш.

Майдаланган тоғ жинслари табиий майдаланган ва кон ишлари жараёнида майдаланган жинсларга булинади.


Майдаланган (юмшатилган) тоғ жинслари алохида тузилишга эга бўлганлиги усчун каттик жинслар булакларидан барча физик параметрали кескин фарк килади. Юмшатилган жинсларни асосий параметралридан бири тўқма зичлик бўлиб, юмшатилган жинсни хажм бирлигидаги огирлигига тенг. Жинсни хажм бирлигидаги огирлигига тенг. Тўқма зичлик куйидаги формуладан аникланади.

Бунда G – Идиш билан майдаланган жинснинг биргаликдаги огирлиги, г
g - идишнинг огирлиги, г
V - идиш хажми, см3
Майдаланган тоғ жинсининг солиштирма огирлиги, т/см3.
Тўқма зичлик ва хажмий огирлик маълум булса юмшатилиш коэффициенти куйидаги формуладан аникланди.

Агарда тоғ жинсини тўқиб тўқма хосил килсак горизонтал текислик билан тоғ жинси уюумининг эркин юзаси орасида табиий кияси бурчаги γ0 хосил булади.
Табиий кияли бурчаги махсус яшикда улчанади. Ушбу яшик икки кисмдан (юкори ва пастки) яшиклардан иборат бўлиб, юкоридаги яшикнинг тиркиши булади. Тиркиш диаметри 90 мм бўлиб металл сургич бекитилади. Юкори яшик майдаланган тоғ жинси билан тулдирилиб, сунгра тиркиш очилади. Майдаланган жинслар пастки яшикка окиб тушиб тўқма конуси хосил килади. Конуснинг баландлиги h ва радиуси r улчанади. Куйидаги формуладан табий киялик бурчаги аникланади.

Мисол.
Тоғ жинсининг хажмий огирлиги γқ2,2-2,4 г/см3
Тоғ жинсининг солиштирма огирлиги γ отқ2,4-2,6 г/см3
Тоғ жинси солинадиган идиш огирлиги gқ0,2 кг
Тоғ жинси билан идишнинг биргаликдаги огирлиги Gқ3,03 кг
Идиш хажми Vқ2400 см3
Тўқма конуси баланлиги hқ104 мм
Конус асосининг радиуси rқ142 мм
Емирилиш баландлиги h1қ95 мм
Яшик узунлиги Дқ300 мм
Тиркиш диаметри dқ90 мм
Ечиш:

  1. Тоғ жинсининг тўқма зичлигини аниқлаймиз.



  1. Хажмий огирлик буйича зичлик коэффициенти.





Тўқма зичликдан зичлик коэффициентини топамиз.




3. Юмшатилиш коэффициентини аниқлаймиз.



  1. Юмшатилган жинснинг табиий киялик бурчагини аниқлаймиз.


Download 1,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   14




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish