Республика узбекистан



Download 1,12 Mb.
bet12/14
Sana08.04.2022
Hajmi1,12 Mb.
#537256
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   14
Bog'liq
Геомеханика амалиёт

Мисол:
Берилган:
Цилиндрсимон тоғ жинси намуналари диаметри ва баландлиги бир хил булиб 42мм га тенг.
Бир ўқ бўйлаб қисилишдаги максимал куч Рmax=13800 кг.
Диаметр буйлаб қисилишдаги максимал куч Рmax=2850кг.
Ечиш:

  1. Намунанинг кўндаланг кесим юзасини аниқлаймиз.

S=
2. Қисилишга бўлган мустахкамлик чегараси

3. Профессор Протодьяконов шкаласи бўйича қаттиқлик коэффициентини аниқлаймиз:
ƒ=
4. Диаметр бўйлаб қисилишдан чўзилишга бўлган мустахкамлик чегарасини аниқлаймиз:


  1. Тоғ жинсининг қисилишга, чўзилишга бўлган мустахкамлик чегарасидан ички ишқаланиш бурчаги, ички ишқаланиш коэффициенти ва соф силжишини топамиз.

В=

Ички ишкаланиш коэффициэнти tg
Илашиш ёки соф силжиш С=В·

  1. Уринма зўриқмаларни аниқлаш:

агарда булса


Мустақил ечиш учун мисоллар






Параметрлар

Бирлиги

I-
вар.

II-вар.

III-вар.

IV-вар.

V-вар.

VI-вар.

VII-вар.

VIII-вар.

IX-вар.

X-вар.

1.

Цилиндрсимон тоғ жинси намуналари диаметри,

мм

35

36

37

38

39

40

41

42

43

44

2

Намунанинг баландлиги

мм

33

34

35

36

37

38

39

40

41

42

3

Бир ўқ бўйлаб қисилишдаги максимал куч

кг

12500

12600

12700

12800

12900

13000

13100

13200

13300

13400

4

Диаметр бўйлаб қисилишдаги максимал куч

кг

2000

2010

2020

2030

2040

2050

2060

2070

2080

2090







1 расм– Қарама қарши инденторлар орқали намунани емириш қурилмаси.

  1. корпус; 2 - пастки шток; 3 - вкладыш; 4 - индентор;

  2. 5 - юқориги шток; 6 – тоғ жинси намунаси




Ҳар хил тузилишли намуналарни емирувчи қурилмага жойлаштириш ҳолати тасвири. Намуна емирулгунга қадар бир текисда 0,1—0,5 кН/с тезлик билан сиқилади. Намунани емириш намуна бир текисда бўлингунга қадар давом эттирилади.
АМАЛИЙ ИШ №7
Тоғ, жинсларини емирилишга бўлган қийинчилик
кўрсаткичларини аниклаш.

  1. Ишнинг мақсади

Тоғ жинси намунасининг бир ўқ бўйлаб қисилгандаги мустахкамлик чегараси, емирилишга бўлган қийинчилик кўрсаткичи, тоғ жинсининг қисилишга, чўзилишга ва силжишга бўлган мустахкамлик чегараси кўрсаткичларини аниқлаш бўйича амаллар бажариш.

  1. Умумий тушунчалар

Барча тоғ жинслари емирилишга бўлган қийинчилик кўрсаткичлари буйича 5 синфга бўлинади.
1-синф. Юмшок, зич ярим коятош жинслар (Пр=1÷5)
2-синф. Енгил емириладиган коятош жинслар (Пр=5,1÷10)
3-синф. Уртача кийинчиликда емириладиган жинслар. (Пр=10,1÷15)
4-синф. Кийин емириладиган жинслар. (Пр=15,1÷20)
5-синф. Ута кийин емириладиган жинслар. (Пр=20,1÷25)
Емирилишга бўлган кийинчилик кўрсаткичи бўйича қазиб олиш усули танланади. Портлатувчи скважиналар сони, протловчи моддалар микдори хисобланади ва бургулаш ускуна ва асбоблари танланади.
Бургулаш асбоб ускуналари бундан ташкари тоғ жинсларининг бургулашга бўлган кийинчилик кўрсаткичи бўйича хам танланади.
Тоғ жинсларини массивдан қазиб олишда, кон ишлаб чикариш саноатида проф.Протодяьконов шкаласи бўйича қаттиқлик коэффициенти кенг қўлланилади. Ушбу кўрсаткич ҳамиша хам тўғри келавермайди. Чунки, ушбу усул буйича қаттиқлик коэффициенти қуйидаги формуладан тоғ жинсини бир ўқ бўйлаб қисилишдаги мустахкамлик чегарасидан аникланади.

Бу ерда - бир ўқ бўйлаб қисилгандаги мустахкамлик чегараси.
Бургулаш ва портлатиш ишларида ва бошка холларда тоғ жинсини массивдан ажратиб олишда қисилишга бўлган мустахкамлик чегарасидан ташкари чузилишга, силжишга бўлган мустахкамлик чегаралари ва тоғ жинсини суришга маълум бир иш бажарилади. Барча курсаткичларни факат қисилишга бўлган мустахкамлик чегарсидан аниклаб булмайди. Шунинг учун кон ишлаб чикариш саноатида проф. Ржевский томонидан тоғ жинсларининг емирилишга бўлган кийинчилик кўрсаткичи киритилган бўлиб, куйидаги формуладан аниқлади.
Пр=0,05[Kpр+τ)+10-3γg]
Бу ерда Ктр=0,1÷1 бўлиб, дарзлик коэффициенти дейилди.
δсж, δб, τ - тоғ жинсининг қисилишга, чузилишга ва силжишга бўлган мустахкамлиик чегараси, МПа
γ – тоғ жинсининг хажмий оғирлиги, кг/м3
g – 9,81 м/сек2 – эркин тушиш тезланиши.



Download 1,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   14




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish