Мисол:
Берилган:
Цилиндрсимон тоғ жинси намуналари диаметри ва баландлиги бир хил булиб 42мм га тенг.
Бир ўқ бўйлаб қисилишдаги максимал куч Рmax=13800 кг.
Диаметр буйлаб қисилишдаги максимал куч Рmax=2850кг.
Ечиш:
Намунанинг кўндаланг кесим юзасини аниқлаймиз.
S=
2. Қисилишга бўлган мустахкамлик чегараси
3. Профессор Протодьяконов шкаласи бўйича қаттиқлик коэффициентини аниқлаймиз:
ƒ=
4. Диаметр бўйлаб қисилишдан чўзилишга бўлган мустахкамлик чегарасини аниқлаймиз:
Тоғ жинсининг қисилишга, чўзилишга бўлган мустахкамлик чегарасидан ички ишқаланиш бурчаги, ички ишқаланиш коэффициенти ва соф силжишини топамиз.
В=
Ички ишкаланиш коэффициэнти tg
Илашиш ёки соф силжиш С=В·
Уринма зўриқмаларни аниқлаш:
агарда булса
Мустақил ечиш учун мисоллар
|
Параметрлар
|
Бирлиги
|
I-
вар.
|
II-вар.
|
III-вар.
|
IV-вар.
|
V-вар.
|
VI-вар.
|
VII-вар.
|
VIII-вар.
|
IX-вар.
|
X-вар.
|
1.
|
Цилиндрсимон тоғ жинси намуналари диаметри,
|
мм
|
35
|
36
|
37
|
38
|
39
|
40
|
41
|
42
|
43
|
44
|
2
|
Намунанинг баландлиги
|
мм
|
33
|
34
|
35
|
36
|
37
|
38
|
39
|
40
|
41
|
42
|
3
|
Бир ўқ бўйлаб қисилишдаги максимал куч
|
кг
|
12500
|
12600
|
12700
|
12800
|
12900
|
13000
|
13100
|
13200
|
13300
|
13400
|
4
|
Диаметр бўйлаб қисилишдаги максимал куч
|
кг
|
2000
|
2010
|
2020
|
2030
|
2040
|
2050
|
2060
|
2070
|
2080
|
2090
|
1 расм– Қарама қарши инденторлар орқали намунани емириш қурилмаси.
корпус; 2 - пастки шток; 3 - вкладыш; 4 - индентор;
5 - юқориги шток; 6 – тоғ жинси намунаси
Ҳар хил тузилишли намуналарни емирувчи қурилмага жойлаштириш ҳолати тасвири. Намуна емирулгунга қадар бир текисда 0,1—0,5 кН/с тезлик билан сиқилади. Намунани емириш намуна бир текисда бўлингунга қадар давом эттирилади.
АМАЛИЙ ИШ №7
Тоғ, жинсларини емирилишга бўлган қийинчилик
кўрсаткичларини аниклаш.
Ишнинг мақсади
Тоғ жинси намунасининг бир ўқ бўйлаб қисилгандаги мустахкамлик чегараси, емирилишга бўлган қийинчилик кўрсаткичи, тоғ жинсининг қисилишга, чўзилишга ва силжишга бўлган мустахкамлик чегараси кўрсаткичларини аниқлаш бўйича амаллар бажариш.
Умумий тушунчалар
Барча тоғ жинслари емирилишга бўлган қийинчилик кўрсаткичлари буйича 5 синфга бўлинади.
1-синф. Юмшок, зич ярим коятош жинслар (Пр=1÷5)
2-синф. Енгил емириладиган коятош жинслар (Пр=5,1÷10)
3-синф. Уртача кийинчиликда емириладиган жинслар. (Пр=10,1÷15)
4-синф. Кийин емириладиган жинслар. (Пр=15,1÷20)
5-синф. Ута кийин емириладиган жинслар. (Пр=20,1÷25)
Емирилишга бўлган кийинчилик кўрсаткичи бўйича қазиб олиш усули танланади. Портлатувчи скважиналар сони, протловчи моддалар микдори хисобланади ва бургулаш ускуна ва асбоблари танланади.
Бургулаш асбоб ускуналари бундан ташкари тоғ жинсларининг бургулашга бўлган кийинчилик кўрсаткичи бўйича хам танланади.
Тоғ жинсларини массивдан қазиб олишда, кон ишлаб чикариш саноатида проф.Протодяьконов шкаласи бўйича қаттиқлик коэффициенти кенг қўлланилади. Ушбу кўрсаткич ҳамиша хам тўғри келавермайди. Чунки, ушбу усул буйича қаттиқлик коэффициенти қуйидаги формуладан тоғ жинсини бир ўқ бўйлаб қисилишдаги мустахкамлик чегарасидан аникланади.
Бу ерда - бир ўқ бўйлаб қисилгандаги мустахкамлик чегараси.
Бургулаш ва портлатиш ишларида ва бошка холларда тоғ жинсини массивдан ажратиб олишда қисилишга бўлган мустахкамлик чегарасидан ташкари чузилишга, силжишга бўлган мустахкамлик чегаралари ва тоғ жинсини суришга маълум бир иш бажарилади. Барча курсаткичларни факат қисилишга бўлган мустахкамлик чегарсидан аниклаб булмайди. Шунинг учун кон ишлаб чикариш саноатида проф. Ржевский томонидан тоғ жинсларининг емирилишга бўлган кийинчилик кўрсаткичи киритилган бўлиб, куйидаги формуладан аниқлади.
Пр=0,05[Kp(δcж+δр+τ)+10-3γg]
Бу ерда Ктр=0,1÷1 бўлиб, дарзлик коэффициенти дейилди.
δсж, δб, τ - тоғ жинсининг қисилишга, чузилишга ва силжишга бўлган мустахкамлиик чегараси, МПа
γ – тоғ жинсининг хажмий оғирлиги, кг/м3
g – 9,81 м/сек2 – эркин тушиш тезланиши.
Do'stlaringiz bilan baham: |