Республика узбекистан



Download 1,12 Mb.
bet14/14
Sana08.04.2022
Hajmi1,12 Mb.
#537256
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   14
Bog'liq
Геомеханика амалиёт

4.
5. Тоғ жинсининг юкоридаги яшикда емирилиш бурчагини аниқлаймиз.

αобрқarctg0.9048қ420061




Параметрлар

Бир
лиги

I-
вар.

II-вар.

III-
вар.

IV-вар.

V-вар.

VI-вар.

VII-вар.

VIII-вар.

IX-вар.

X-вар.

1.

Тоғ жинсининг хажмий огирлиги

г/см3

2,2

2,3

2,4

2,5

2,6

2,8

2,9

3,0

3,2

3,3

2.

Солиштирма огирлик

г/см3

2,4

2,5

2,7

2,8

2,9

3,2

3,2

3,4

3,6

3,8

3.

Идиш огирлиги

г

200

200

200

200

200

200

200

200

200

200

4.

Идиш ва тоғ жинси огирлиги

г

3050

3100

3120

3170

3190

3200

3250

3250

3300

3300

5.

Идиш хажми

см3

2400

2400

2400

2400

2400

2400

2400

2400

2400

2400

6.

Тўқма конуси балндлиги

мм

104

102

106

103

100

102

102

100

103

102

7.

Конус асосининг радиуси

мм

142

150

149

148

146

150

148

146

149

144

8.

Емирилиш баландлиги

мм

95

92

90

85

80

92

90

92

90

91

Мустакил ечиш учун вариантлар.
АМАЛИЙ ИШ №9.


Тоғ жинсларининг иссиқлик хусусиятлари параметрларини ҳисоблаш.

Тоғ жинсларининг иссикликдан кенгайиш коэффициенти канчалик юкори булса, эластиклик модули хам шунча юкори булади. Бу эса Тоғ жинсларини иссикликдан емириш усулида жуда кул келади. Тоғ жинсларини иссикликдан кенггайиш коэффициентини кварцли дилатометр ёрдамида аникланади. Бунда намуна электр печи ичида кварцлик стержен ва трубка ёрдамида урнатилиб, намуна маълум бир Ҳароратларгача киздирилади. Намунанинг узйишини соат туридаги индикатор ёрдамида улчанади.


Тоғ жинсининг иссикликдан чизикли узайиш коэффициентини куйидаги формуладан аникланади.

Жинсига ташки босим, куч таъсир килиб турганда, ёки Тоғ жинси махкамланган булса Тоғ жинсида термик зурикмалар хосил булади. Бу зурикмалар Тоғ жинсини хатто емириши хам мумкин. Термик зурикмалар куйидаги формуладан аникланади.
σТқЕ*α*ΔТ, Па
бунда: Е-Тоғ жинсининг чузилиши ва қисилишидаги юнг модули.
α – Тоғ жинсининг иссикликдан чизикли узайиш коэффициенти, град К-1
ΔТ – Ҳарорат фарки, град, К
Агарда термик зурикмалар қисилишга бўлган мустахкамлик чегарасидан кичик бўлганда Тоғ жинсларида пайдо бўлган ички зурикма Тоғ жинсини емирилишига олиб келмайди. Хосил бўлган термик зурикмалар Тоғ жинсининг қисилишга бўлган мустахкамлик чегараси кийматидан ошиб кетганда термик зурикмалардан емирилиш содир булади.
Тоғ жинсининг иссикликдан узайиш коэффиценти маълум булса, намуна узунлиги ва Ҳарорат фарки маълум булса Ушбу жинснинг иссиклик таъсирида чизикли узайишини куйидаги формулалардан топиш мумкин булади.
Δl қ α *l *ΔТ
Бунда ΔТқТ21 Ҳарорат фарки, град К
Бундан ташкари Тоғ жинсларини термик емиришда Тоғ жинсини киздириш керак буладиган Ҳароратни хам аниклаш мумкин.

бунда, σсж – Тоғ жинсининг қисилишга бўлган мустахкамлик чегараси, Па
Агарда Ҳарорат фарки Тоғ жинсининг суюкланиш Ҳароратидан кам булса бундай жинсларни термик зурикмалар таъсирида осон емириш мумкин.
Мисол:
Намуна узунлиги lқ50*10-3м.
Бошлангич Ҳарорат Т1қ2930К,
Охирги Ҳарорат Т2қ8730К.
Намунанинг чизикли узайиши Δlқ1,86*10-3м.
Юнг модули Еқ70гПа.
Қисилишга бўлган мустахкамлик чегараси σсж қ180 мПа,
Тоғ жинсининг эриш Ҳарорати Тқ16000К
Ечиш:

  1. Намунанинг иссикликдан чизикли узайиш коэффициентини аниклаш.



  1. Ушбу аникланган коэффициент буйича тоғ жинсида хосил буладиган термик зурикмаларни аниқлаймиз.

σТ қЕ* α *ΔТқ7,0*109*6,4*10-5*(873-293)қ259,84МПа

  1. Намунанинг чизиклик узайиши.

Δlқα *l *ΔТқ6,4*10-5*50*10-3*(873-293)қ1,86*10-3м

  1. Намунанинг емирилиш чегарасида Ҳароратини хисоблаш.







Download 1,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   14




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish