4.
5. Тоғ жинсининг юкоридаги яшикда емирилиш бурчагини аниқлаймиз.
αобрқarctg0.9048қ420061
|
Параметрлар
|
Бир
лиги
|
I-
вар.
|
II-вар.
|
III-
вар.
|
IV-вар.
|
V-вар.
|
VI-вар.
|
VII-вар.
|
VIII-вар.
|
IX-вар.
|
X-вар.
|
1.
|
Тоғ жинсининг хажмий огирлиги
|
г/см3
|
2,2
|
2,3
|
2,4
|
2,5
|
2,6
|
2,8
|
2,9
|
3,0
|
3,2
|
3,3
|
2.
|
Солиштирма огирлик
|
г/см3
|
2,4
|
2,5
|
2,7
|
2,8
|
2,9
|
3,2
|
3,2
|
3,4
|
3,6
|
3,8
|
3.
|
Идиш огирлиги
|
г
|
200
|
200
|
200
|
200
|
200
|
200
|
200
|
200
|
200
|
200
|
4.
|
Идиш ва тоғ жинси огирлиги
|
г
|
3050
|
3100
|
3120
|
3170
|
3190
|
3200
|
3250
|
3250
|
3300
|
3300
|
5.
|
Идиш хажми
|
см3
|
2400
|
2400
|
2400
|
2400
|
2400
|
2400
|
2400
|
2400
|
2400
|
2400
|
6.
|
Тўқма конуси балндлиги
|
мм
|
104
|
102
|
106
|
103
|
100
|
102
|
102
|
100
|
103
|
102
|
7.
|
Конус асосининг радиуси
|
мм
|
142
|
150
|
149
|
148
|
146
|
150
|
148
|
146
|
149
|
144
|
8.
|
Емирилиш баландлиги
|
мм
|
95
|
92
|
90
|
85
|
80
|
92
|
90
|
92
|
90
|
91
|
Мустакил ечиш учун вариантлар.
АМАЛИЙ ИШ №9.
Тоғ жинсларининг иссиқлик хусусиятлари параметрларини ҳисоблаш.
Тоғ жинсларининг иссикликдан кенгайиш коэффициенти канчалик юкори булса, эластиклик модули хам шунча юкори булади. Бу эса Тоғ жинсларини иссикликдан емириш усулида жуда кул келади. Тоғ жинсларини иссикликдан кенггайиш коэффициентини кварцли дилатометр ёрдамида аникланади. Бунда намуна электр печи ичида кварцлик стержен ва трубка ёрдамида урнатилиб, намуна маълум бир Ҳароратларгача киздирилади. Намунанинг узйишини соат туридаги индикатор ёрдамида улчанади.
Тоғ жинсининг иссикликдан чизикли узайиш коэффициентини куйидаги формуладан аникланади.
Жинсига ташки босим, куч таъсир килиб турганда, ёки Тоғ жинси махкамланган булса Тоғ жинсида термик зурикмалар хосил булади. Бу зурикмалар Тоғ жинсини хатто емириши хам мумкин. Термик зурикмалар куйидаги формуладан аникланади.
σТқЕ*α*ΔТ, Па
бунда: Е-Тоғ жинсининг чузилиши ва қисилишидаги юнг модули.
α – Тоғ жинсининг иссикликдан чизикли узайиш коэффициенти, град К-1
ΔТ – Ҳарорат фарки, град, К
Агарда термик зурикмалар қисилишга бўлган мустахкамлик чегарасидан кичик бўлганда Тоғ жинсларида пайдо бўлган ички зурикма Тоғ жинсини емирилишига олиб келмайди. Хосил бўлган термик зурикмалар Тоғ жинсининг қисилишга бўлган мустахкамлик чегараси кийматидан ошиб кетганда термик зурикмалардан емирилиш содир булади.
Тоғ жинсининг иссикликдан узайиш коэффиценти маълум булса, намуна узунлиги ва Ҳарорат фарки маълум булса Ушбу жинснинг иссиклик таъсирида чизикли узайишини куйидаги формулалардан топиш мумкин булади.
Δl қ α *l *ΔТ
Бунда ΔТқТ2-Т1 Ҳарорат фарки, град К
Бундан ташкари Тоғ жинсларини термик емиришда Тоғ жинсини киздириш керак буладиган Ҳароратни хам аниклаш мумкин.
бунда, σсж – Тоғ жинсининг қисилишга бўлган мустахкамлик чегараси, Па
Агарда Ҳарорат фарки Тоғ жинсининг суюкланиш Ҳароратидан кам булса бундай жинсларни термик зурикмалар таъсирида осон емириш мумкин.
Мисол:
Намуна узунлиги lқ50*10-3м.
Бошлангич Ҳарорат Т1қ2930К,
Охирги Ҳарорат Т2қ8730К.
Намунанинг чизикли узайиши Δlқ1,86*10-3м.
Юнг модули Еқ70гПа.
Қисилишга бўлган мустахкамлик чегараси σсж қ180 мПа,
Тоғ жинсининг эриш Ҳарорати Тқ16000К
Ечиш:
Намунанинг иссикликдан чизикли узайиш коэффициентини аниклаш.
Ушбу аникланган коэффициент буйича тоғ жинсида хосил буладиган термик зурикмаларни аниқлаймиз.
σТ қЕ* α *ΔТқ7,0*109*6,4*10-5*(873-293)қ259,84МПа
Намунанинг чизиклик узайиши.
Δlқα *l *ΔТқ6,4*10-5*50*10-3*(873-293)қ1,86*10-3м
Намунанинг емирилиш чегарасида Ҳароратини хисоблаш.
Do'stlaringiz bilan baham: |