Режа: Умумий тушунчалар. Радиоактивлик ҳақида тушунчалар. Радиоктив нурлардан сақланиш



Download 0,53 Mb.
bet1/14
Sana26.02.2022
Hajmi0,53 Mb.
#467021
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   14
Bog'liq
6- ma\'ruza


Электромагнит майдонларнинг инсон организмига таъсири. Ҳимоя чораси.
Режа:


1. Умумий тушунчалар. Радиоактивлик ҳақида тушунчалар.
2. Радиоктив нурлардан сақланиш.
3. Радиоактив нурланишлар ва уларнинг хоссалари.
4. Радиоактив нурларнинг организмига таъсири.
5. Радиоактив нурларни нормалаш.
6. Ионловчи нурланиш манбаларидан фойдаланиш.
7 Берк ионловчи нурланиш манбалари ўрнатилган қоидаларда ишлашдаги хавфсизлик чоралари
8. Радиоактив нурланиш ҳимояланиш тадбирлари.
9. Радиоактив нурларни ўлчаш асбоблари.
Таянч сўзлар ва иборалар
Радиация, ўта юқори частотали, бэр, эквивалент,рентген, зиверт,нурланиш, гамма-нурланиш, бетта-нурланиш, рентген-нурланиш, альфа– нурланиш, активлик, биологик таъсир, меъёрлаш, илик, бутун жисм, қалқонсимон безлар, пайлар, ёғ тўқималари, буйрак, қораталоқ, ўпка, кўз қорачиьи, қўллар,қисқа тўлқин, юқори частотли.

Француз физиги А. Беккерел 1896 йил биринчи марта фотопластинканинг қорайишига қараб уран тузининг жисмлар ичига кира олиш хусусиятига эга бўлган кўринмас нурлар чиқаришини аниқлади. Кўп ўтмасдан у ураннинг радиактивлик хоссасига эга бўлишини аниқлади. Кейин бундай хосса торийда борлигини топилди.


1898 йилда Француз олимлари М.Сколодовская-Кюри ва П. Кюри уран минералидан уран ва торийдан ҳам анча кучлирок даражада радиактив элемент Поллоний ва Радий шу йўсинда кашф этилган.
Бу янги топилган элементлар яъни «Радий» элементи «Нурли» маънони беради. Иккинчи элемент «Поллоний» эса Мария Кюри Сколодовская ватани бўлмиш Польша номига берилган.
Бундай таркибдаги кўзга кўринмас нурлар радиактивлик номини олди.
Ер қобиғи таркибида бўлган элементлар орасида тартиб номери 83 дан катта бўлган, яъни Менделеев жадвалида Висмутдан кейин жойлашган элементлар радиоактив бўлади.
Табиатда бир нечта табиий радиоактив элементлар учрайди. Табиий элементлардан ташқари сунъий радиоактив элементлар бор. 1934 йилда француз олимлари Ирен ва Фредрик Жолйо-Кюрилар «Сунъий радиоактивлик ҳодисасини кўзатгандан кейин кашф қилинган». Бундай сунъий радиоактивлик инсоннинг ҳохиши билангина радиоактивлик бўлиши мумкин.


Download 0,53 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   14




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish