Режа: Раћбарлик услуби ва унинг бошќариш фаолиятида тутган ѝрни


-ЧИЗМА  РАЋБАР ОБРУСИНИ БЕЛГИЛАБ БЕРУВЧИ ОМИЛЛАР ВА УЛАРНИНГ ТАСНИФИ



Download 0,52 Mb.
Pdf ko'rish
bet7/8
Sana21.12.2022
Hajmi0,52 Mb.
#893315
1   2   3   4   5   6   7   8
Bog'liq
jCYZz3MbGDqb0XN6yVPYdwcB97RwlOZxEglQfg20

3-ЧИЗМА 
РАЋБАР ОБРУСИНИ БЕЛГИЛАБ БЕРУВЧИ ОМИЛЛАР ВА УЛАРНИНГ ТАСНИФИ 
 
РАЋБАР ОБРУСИНИ БЕЛГИЛОВЧИ ОМИЛЛАР 

ОБЪЕКТИВ ОМИЛЛАР 
 
СУБЪЕКТИВ ОМИЛЛАР 
Рахбарнинг жамоага бошчилик 
ќилиш ваколатига эга бѝлиши 
Ходимларга муносабатда ва ишлаб 
чиќариш – хѝжалик масалаларини 
ћал 
ќилишда 
давлат 
вакили 
сифатида иш кѝриши 
Корхонадаги кѝпгина масалаларни 
якка бошчилик асосида хал ќилиш 
хуќуќига эга бѝлган мавќейда
туриши. 
Тадбиркорлик 
Амалий 
тажрибага 
эгалик 
Касбга доир махсус 
билимларга эгалик 
Тартиблилик 
Инсонойлик 
Талабчанлик 
Одиллик 
Ќатъийлик 
Мулоћазалик 
Мардлик 
Ѝзини-ѝзи идора ќила 
олишлик 
Одамларга ѓамхѝрлик 
Маслахат ва кѝрсатмалар 
бера олишлик 
Ћар бир ходим кѝнглига 
йѝл топа олишлик 
Жамоани 
ѝзига 
ишонтира олдишлик
Етакчилик 
Умумижтимоий 
сифатлар 
Касбий сифатлар 
Педагогик сифатлар 


Субъектив омиллар- раћбарнинг обрусини белгилайдиган 
шахсий сифатлари бѝлиб, уларга унинг ташаббускорлиги, ѝзига 
юкланган ишни билиши, принципиаллиги, мустаќил ѝз фикрига 
эга бѝлиши, инсонпарварлиги, мећрибонлик ва ѝзига нисбатан 
талабчан бѝлиши киради. Булар раћбарни обру ќозонишининг 
асосий омилидир. 
Шундай ќилиб, объектив замин раћбарга обру ќозониш учун 
зарур шарт-шароитлар вужудга келтиради. Бироќ субъектив 
омиллар, яъни раћбарнинг сиѐсий, маънавий ва ишчанлик 
сифатлари ћал ќилувчи аћамиятга эгадир. Субъектив омиллар
мућим аћамиятга эга экан, раћбар жамоани ишончини ќозониши, 
у ћаќќоний, адолатли, тѝѓри сѝз ва ћамиша хушмуомала бѝлиши 
зарур. 
Объектив омиллар обру - эътиборни ќѝлга киритиш учун 
зарур шарт - шароитлар яратса, субъектив омиллар ћал ќилувчи 
аћамиятга эга бѝлади. Агар раћбар ѝз ходимларининг ишончига 
эга бѝлиши учун тѝѓри, ростгѝй, доимо берилган ваъданинг 
устидан чиќиши ва ћар доим баѓри кенг, хушмуомалали бѝлиши 
зарур. Шунингдек, раћбар ѝз фаолиятини танќидий баћолаши ва 
муаммоларни тѝѓри ћал ќилиш ќобилиятига ћам эга бѝлиши 
керак. 


Баъзи бир раћбарлар ќарорларни тезда ва узоќ ѝйламасдан 
ќабул ќилиши натижасида кѝп хатоликларга йѝл ќѝядилар, 
чунончи, ходимларга нотѝѓри жазо бериш ћоллари учраб туради. 
Буларни синчиклаб текшириб кѝрилганда айрим ходимларнинг 
айбдор эмаслиги аниќланган ћолларда раћбар ѝзининг айбини ќѝл 
остидагиларнинг олдида очиќ тан олиши лозим. Бунда раћбарнинг 
обру-эътибори пасаймайди, аксинча кѝтарилади. Раћбар ѝз ишида 
иложи борича бундай хатоликларга йѝл ќѝймасликка ћаракат 
ќилиши зарур. Акс ћолда, раћбар жамоада ѝз обру - эътиборини 
саќлай олмайди. 
Раћбарнинг расмий мавќеи билан унинг унинг обру - 
эътибори бевосита боѓлиќдир. Обру - эътибор жамоада раћбар 
ќозонган ишончдир. Расмий обру - эътибор эса лавозим билан 
белгилаб ќѝйилган бѝлади ва ћаќиќий обру - эътиборни 
раћбарнинг амалдаги нуфузи ва ћатти - ћаракати белгилайди. 
Таянч иборалар
Бошќариш услуби, :авторитар, ћукмронлик, демократик, 
дѝстона, либерал, раћмдил, бюрократик, хислат, ћужжат, расмий, 
гурућ белгилари, иќтисодий, муносабатлар, ишлабилармон, 
билимдон, ташкилотчи, объектив, субъектив, обру. 



Download 0,52 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish