Пул ва банклар (1-модуль). Пул ва банкларнинг назарий асослари



Download 1,33 Mb.
bet91/103
Sana29.04.2022
Hajmi1,33 Mb.
#594885
1   ...   87   88   89   90   91   92   93   94   ...   103
Bog'liq
pul va banklar maruza

Валюта - давлатнинг пул бирлиги бўлиб, пул тизимининг асосий элементи ҳисобланади. У муомаладаги қонуний тўлов воситаси бўлиб, товарлар қийматининг ўлчови, ҳисоблаш ва тўлаш воситаси бўлиб хизмат қилади. Ҳар бир мамлакат ўз миллий валютасига эга. Айни пайтда ер юзида 250 дан зиёд давлат бор. Улардан 195 таси мустақил мамлакатлар, қолганлари эса ноаниқ ёки махсус мақомга эга. Дунёда 160 га яқин валюта мавжуд.
Валюта конверсияси - бир мамлакат валютасини бошқа давлат валютасига айирбошлашдир. Ушбу айирбошлаш бошқа мамлакатларга саёҳат қилиш, хорижий фирма ва компаниялар билан савдо-сотиқ қилиш ва хорижий онлайн-дўконлардан товарлар сотиб олиш имконини беради.
Валюта айирбошлаш тўловларни жўнатувчи ва қабул қилувчи банкларнинг курсида амалга оширилади. Айирбошлаш учун комиссия олиниши мумкин. Чет эл валютасида тўловни амалга оширишдан олдин, айирбошлаш курси ҳамда комиссион тўловларга аниқлик киритинг.
Эмитентга қараб (валютани муомалага чиқарувчи):
Миллий валюта - муайян давлатнинг валютасидир (сўм, доллар, евро, рубль ва бошқалар). Мазкур давлат ҳудудида фойдаланиш мақсадида Марказий банк томонидан муомалага чиқарилади.
Хорижий валюта – хорижий давлатларда муомалада бўлган ва қонуний тўлов воситаси ҳисобланган валюталар, шунингдек, кредитлаш ва тўловларни амалга ошириш воситалари (банкноталар, ғазна билетлари, тангалар, чеклар, векселлар);
Жамоавий валюта - бу маълум бир давлатлар гуруҳи ва халқаро ташкилотлар томонидан молиявий амалиётларни амалга ошириш учун фойдаланиладиган валютадир. Масалан, 1999 йилнинг 1 январида Европа Иттифоқи (ЕИ) давлатлари ягона валюта – Еврони нақдсиз шаклда, 2002 йилнинг 1 январидан эса банкноталар ва тангалар кўринишида муомалага киритдилар.
Қандай турдаги конвертация мавжуд:
Эркин конвертация бўладиган – бошқа валюталарга алмаштириш жараёнида ҳеч қандай чекловлар мавжуд бўлмаган валюта. Бу каби валюталарга эгалик қилувчи давлатлар ушбу валюталар билан амалиётларни бажаришга ҳеч қандай тўсиқлар қўймайди. Бундай валюталарга АҚШ доллари, евро, Швейцария франки, Британия фунти, Япония йенаси ва бошқалар киради.

Download 1,33 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   87   88   89   90   91   92   93   94   ...   103




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish