Патологик



Download 3,19 Mb.
Pdf ko'rish
bet96/268
Sana25.02.2022
Hajmi3,19 Mb.
#277157
1   ...   92   93   94   95   96   97   98   99   ...   268
Bog'liq
Haqberdiyev - Patologik fiziologiya

 
 
 
 
 
 


200 
10.14. 
ЯЛЛИҒЛАНИШ ЖАРАЁНИНИНГ (СИНФЛАШ)
ТАСНИФИ 
Яллиғланишни куйидагича синфлаш мумкин
I.
Яллиғланишда устунлик килувчи асосий жараёнларнинг ривожланишига 
караб (альтерация, экссудация, пролиферация) уч хил яллиғланишни фарк килинади. 
1.
Альтератив яллиғланиш - бундай яллиғланишда шикастланиш, дистрофия, 
некроз устунлик килади. Бундай яллиғланиш кўпинча паренхиматоз органларда 
(
жигар, юрак мушаклари, ўпка, буйраклар ва ҳ.к.)ги инфекцион касалликларда ва 
интоксикацияларда кўзатилади. 
2. 
Экссудатив яллиғланиш - кўзга яккол ташланадиган кон айланишни 
бузилиши экссудация ва лейкоцитлар эмиграцияси билан характерлнади. 
Экссудатларни хусусиятларига караб серозли, катарал, фибринозли, йирингли
геморрагик, аралаш яллиғланишлар фарқ қилади. 
3. 
Пролефератив ёки продуктив яллиғланиш - бундай ҳолда гематоген ва 
гистоген манбалардан келиб чиккан ҳужайраларнинг кўпайиши устунлик килади. 
Яллиғланган доирада ҳужайралар инфильтрати пайдо бўлади, улар тўпланган 
ҳужайралар турига караб думалок ҳужайрали (лимфоцитлар, гистиоцитлардан ташкил 
топган), плазматик ҳужайрали, макрофагли инфильтратларга булинади. Ёш 
бириктирувчи тўкима ҳужайралари етилишининг ҳамма даврларини ўтиб, охирида 
орган ёки унинг бирон қисмининг ичига бириктирувчи тўқиманинг иплари кириб 
кетади. Яллиғланишнинг охирги даврларида бу циррозга олиб келиши мумкин. 
II.
Яллиғланишни кечиши ва симптомларининг ривожланиш жадаллигига 
караб, унинг уч тури фарк килинади: 
1. 
Ўткир тез намоён булувчи ва киска муддатли (3 хафтача) яллиғланиш. 
2. 
Ярим ўткир (анча ўзок муддат давом этувчи, 3-6 хафта). 
3. 
Сурункали яллиғланиш - ўзок давом этувчи (6 хафтадан кўп), аломатлари 
суст намоён булувчи яллиғланишдир. Кўпинча бундай яллиғланишда пролифератив 
жараёнлар жуда кучли намоён бўлади. 
III.
Организмнинг реактивлик хусусиятларига караб яллиғланишнинг уч тури 
фарк килинади: 
1. 
Нормергик яллиғланиш. 
2.
Гиперергик яллиғланиш. 
3.
Гипоергик яллиғланиш.

Download 3,19 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   92   93   94   95   96   97   98   99   ...   268




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish