Патологик


Организмнинг сув электроитларга бўлган эхтиежи ва уларнинг



Download 2,18 Mb.
Pdf ko'rish
bet191/228
Sana28.06.2022
Hajmi2,18 Mb.
#715402
1   ...   187   188   189   190   191   192   193   194   ...   228
Bog'liq
Patofiziologiya Haqberdiyev 1-tom

Организмнинг сув электроитларга бўлган эхтиежи ва уларнинг 
ажралиши 
Организмнинг сувга бўлган эхтиежи – ёшга, тана оғирлигига, жинсига, 
атироф мухит хароратига боғлиқ. Сув организмга ичимлик холида киради, 
қаттиқ озиқ махсулотлар таркибида бўлади, оролиқ алмашинвда хосил 
бўлади.Катта одамда 1 суткада 150 – 250 мл эндоген сув хосил бўлади, ёш 
болада эса алмашинув юқори бўлган туфайли 1 суткада 1 кг. оғирликга 12 
мл. тўғри келади. Эмизик ёшидаги болаларнинг сувга бўлган эхтиежи 
катталарга нисбатан 3 – 5 баробар юқоридир 8- жадивалда сувга бўлган 
суткалик эхтиёжнинг малуматлари келтирлган. 
8-Жадвал
Сувга бўлган суткалик эхтиёж (Ю.Е.Велътишев буйича) 
 
Оғирлиги 10 кг 
гача бўлган 
бола 
Оғирлиги 10-40 
ёшгача бўлган 
бола 
Катта ёшли 
Эхтиёж I млда 
1кг оғирликга 
нисбатан 
150-200 
120-70 
40-50 
Организмдан ажралиб чиккан сувнинг микдори нормал сув балансида 
организмга кирган сув миқдорига тенг. Организмда сув ва электролитлар 
миқдорини бошқариб турувчи орган – буйрак ҳисобланади. Пешоб таркибида 
метаболизм махсулотлари, туз ва эриган моддалар кўринишида ташқарига 
чиқиб кетади. Бир суткада буйрак томирларидан 180 итр сув ўтади. Сувнинг 
факултатив реабсорбсияси – бошқарилади. Уларнинг бошқарилишини 
гипофизнинг антидиуритик гормони (АДГ) амалга оширади. АДГ ишлаб 
чикаришининг ошиши қоннинг ва ҳужайралараро суюқликнинг осмотик 
босими ошиши билан характерланади. 
Электролетлар миқдори юқори бўлган суюқлик гипоталамусни 
осморецепторларини қитиқлаб АДГ ажиралишини рағбантлантиради, у эса уз 
навбатида буйрак найчалари ҳужайралароро моддаларни фаолаштиради ва 
шу билан найчаларни сувни ўтказивчанлиги ортади. 
Буйраклар организмда натрийни миқдорини бошқаради. Пешоб билан 
2,5% натирий ажиралади. Каналчаларнинг пироксимал қисмида сузсиз 
реабсорбция боради. Бу ерда натрий водород ионлари билан алмашинади. Бу 
реабсорбция бошқарилмайди. Каналчаларнинг дистал қисмида натрий 
реабсорбцияси буйрак ўсти безининг гормони – альдостерон билан 
бошқарилади. Бу гормон тасирида натрий калий билан алмашиб реабсорбция 
бўлади. 
Альдостеронни ажиралиб чикиши учун стимул бўлиб иккита вазият 
ҳисобланади: 
1. 
Айланиб 
юрувчи 
қон 
ҳажмининг 
камайиши. 
(ҳажм 
рецепторларининг импульслари альдостерон секрециясини стимуллайди.) 


313 
2.Буйрак паренхимасининг ишемияси (ренин ишлаб чиқориши 
кучаяди, у альдостерон секециясини стимулловчи қон пилазмаси 
оксилларидан ангиотензин полипептидини, хосил бўлишига имкон яратади). 
Кўп сув ва тузларга чидамли бўлиш боланинг ёшига боғлиқ бўлади. 
Ёшлик даврида сув ҳажмини доимийлигини бошқарувчи механизм хали 
тўлиқ 
шакилланмаган. 
Ёш 
болада 
тўқима 
ва 
қон 
томирлар 
осморецепторининг сезўвчанлиги паст, гипоталамус осморепторлари 
пилазманинг осмотик босимини кутаришшига кучсиз жавоб беради. 
Буйракларнинг концентрацион механизми ишламайди. Охирги вазият билан 
янги тўғилган чақалоқда полурияга моиллик боғлиқ. Уларни сийдигида 
эликтиролетлар деярли йук. Янги туғилган болаларда бошқарилиш 
механизмларининг шакилланмаганлигига қарамасдан уларнинг буйраги сув-
электролит алмашинувини ушлаб турилишини таьминлайди. Бола қанча 
кичик бўлса, экстраренал йўқатиладиган суюқлик миқдори унда шунча кўп. 
Нормал тер ажиралишида сўюқлик кўпрок электролитсиз йуқолади. 9-
жадвалда бир суткада йўқотиладиган сув маьлумотлари келтирилган. 

Download 2,18 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   187   188   189   190   191   192   193   194   ...   228




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish