Патологик


Қандли диабетда оқсил алмашинувининг бузилиши



Download 2,18 Mb.
Pdf ko'rish
bet187/228
Sana28.06.2022
Hajmi2,18 Mb.
#715402
1   ...   183   184   185   186   187   188   189   190   ...   228
Bog'liq
Patofiziologiya Haqberdiyev 1-tom

Қандли диабетда оқсил алмашинувининг бузилиши 
 
Қандли диабетда оқсил синтези камаяди, чунки: 
1.Бу 
синтезнинг 
энзиматик 
системасига 
инсулиннинг 
рагбатлантирувчи таъсири кескин камаяди ёки йўқолади. 


307 
2.Жигарда оқсил синтезини таъминловчи энергетик алмашинув 
даражаси камаяди; 
3.Ҳужайра мембраналаридан аминокислоталарнинг ўтиши бузилади 
Инсулин етишмаганда гликонеогенезнинг асосий ферментларининг 
тормозланиши йўқолади ва глюкозани аминокислота ва ёғдан ҳосил бўлиши 
сурати ортади. 
Бунда аминокислоталар аммиак йўқотади, альфа аминокислоталарга 
ўтади, булар карбонсувларнинг ҳосил бўлишига кетади. Йиғилиб қолган 
аммиак сийдикчил ҳосил бўлиши ҳисобига, шунингдек альфа-кетаглутар 
кислота 
Билан 
боғланиб 
глутамат 
ҳосил 
қилиши 
ҳисобига 
зарарсизлантирилади. Альфа-кетаглютар кислотага талаб ортади, бу 
кислотанинг етишмаслигида Кребс давраси жадаллиги пасаяди. Кребс 
даврасининг етишмовчилиги ацетил КоЭАнинг кўпроқ тўпланишига, демак 
кетон таначаларининг кўп йиғилишига олиб келади. Диабетда тўқиманинг 
нафас олиши секинлашиши сабабли АТФ ҳосил бўлиши камаяди. АТФ 
етишмаслигида жигарнинг оқсил ишлаб чиқариш қобилияти пасаяди. 
Шундай қилиб инсулин етишмаслигида оқсилнинг парчаланиши ҳосил 
бўлишидан устун туради. 
Натижада пластик жараёнлар пасаяди, антитела ҳосил бўлиши 
камаяди., яранинг битиши ёмонлашади, инфекцияларга организмнинг 
чидамлилиги камаяди. Ёш болаларда ўсиш ва ривожланиш жараёнлари 
секинлашади. Инсулин етишмаслигида нафақат миқдор, балки оқсил 
синтезининг сифат ўзгаришлари бўлади қонда ғайритабий оқсиллар – 
парапротеинлар аниқланади, томирлар деворининг шикастланишини уларга 
боғлайдилар (ангиопатия). Ангиопатиялар қандли диабетнинг оғир асорати 
ретинопатиянинг патогенезида муҳим роль ўйнайди. 

Download 2,18 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   183   184   185   186   187   188   189   190   ...   228




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish