Патологик физиология



Download 1,7 Mb.
Pdf ko'rish
bet147/230
Sana29.04.2022
Hajmi1,7 Mb.
#590770
1   ...   143   144   145   146   147   148   149   150   ...   230
Bog'liq
Patalogik fiziologiya

Иситманинг медиаторлари 
Иситма жараёнининг биринчи ва энг муҳим медиатори бўлиб 
лейкоцитлар ажратадиган эндоген пироген моддалар ҳисобланадилар. Бу 
медиаторлар иситма жараёни учун ҳосдир - спецификдир. Иситма 
жараёнининг иккинчи носпецифик катта гуруҳини жуда фаол 
нейромедиаторлар ташкил килади. Улар бош мия томонидан ажратилади 
ҳамда гипоталамус ядроларининг нейронларини ва миянинг бошка 
248 


тузилмаларини фаолиятини таъминлайди. Гипоталамусни ана шу ядролари 
ва яна бошқа марказларида иссикликни бошқарилиши янги, янада юқорироқ 
даражага ўзгартирилади. Бу медиаторларга ацитилхолин, серотонин, 
гистамин, простогландин Е ва бошка нейро - медиаторлар киради. 
Простогландин Е фосфодиэстераза ферментининг ингибитори бўлиб, 
иссикликни сезувчи ҳужайраларда Ц - 3 - 5 - А М Ф тўпланишини пайдо 
қилади. Маълумки бу жараён ҳужайраларини ацетилхолинга 
қўзғалувчанлиги ортиши ва уларнинг электрик фаоллигини купайиши билан 
кечади. Бу қўзғалиш иссикликни ажратишни камайишини ташкилотчиси 
бўлмиш гипоталамуснинг орқа қисмини нерв ҳужайраларига узатилади. 
Аслида шундай йўл билан иситманинг биринчи даври ривожланади. 
Периферик терморецепторларга тери ва шиллиқ пардаларнинг эрқин 
нерв охирлари, Руффини таначалари - иссиклик рецепторлари, Краузе 
колбалари совуклик рецепторлари ва бошқалар кирадилар. 
Тана ҳароратини кўтарилишини мия қоринчалари бўшлиқларига 
гипоталамусда ва ичакнинг шиллиқ. пардаларида синтез қилинган 
пептидларни ю б о р и ш йўли билан ҳосил қилиш мумкин. Бу моддаларга 
нейротензин, соматостатин ва бошқалар к и р а д и . Қ и с қ а п е п т и д л а р н и н г 
т а ъ с и р л а р и х а қ и д а ю қ о р и д а ҳам айтиб ў т и л г а н эди. Бу холда фаол 
пептидларни иситманинг тўкима медиаторлари сифатида ҳисобламок 
мумкин. И с и т м а н и н г патогенези муносабати билан миянинг иссикликни 
сезувчи кисмларидан иссикликни сезувчи нейронлар (термосенсорларга) 
ҳар хил м е д и а т о р л а р н и н г биргаликдаги т а ъ с и р и н и қ у й и д а г и чизма 
шаклида ифодаланади (чизмага раранг). Чизмадан кўриниб турибдики, 
марказий ва п е р и ф е р и к иссиклик ва совуклик сезувчи н е й р о н л а р и с с и қ 
ва совуқ таъсирида қўзалади ва ацетилхолин, э х т и м о л г и с т а м и н 
ажратади, булар эса ўз н а в б а т и д а 2-тартибли н е й р о н н и қўзғатади. 
И к к и н ч и тартибли нейронлар иссиқ билан қитикланганида серотонин ёки 
совук билан қитиқланганда эса ацетилхолин ажратади. Бу медиаторлар эса 
3-тартибли н е й р о н л а р г а таъсир курсатади, уларни қ ў з ғ а л и ш и н и 
п а с а й и ш и таурин билан б ў л а д и . Н е й р о т е н з и н 13 аминокислотали пептид. 
Vip вазоактив интестинал пептид, соматостатин -14 аминокислотали 
пептид. Бу пептидлар ичакнинг деворидан ташкари гипоталамусда ҳам 
мавжуддир. Бундан ташкари улар ошкозон ичак йўллари функциясини ҳам 
регуляция қилади. Бу модда гипертермия пайдо бўлишини секинлаштиради. 
Учинчи тартибли нейронларни қўзғалиши иссикликни физикавий 
бошкарилишини бузилиши шаклида рўёбга чикади, яъни тер ажралиши,тери 
томирларининг гиперемияси ва ҳоказолар шаклида намоён бўлади. Ҳозир 
аниқ бўлишича бош мияда оксил табиатли иссикликни бошкаришни 
ўзгаришида и ш т и р о к этувчи алоҳида медиатор ишлаб чикарилади. Бу 
м о д д а н и т а к р и б и д а г и ҳ а й в о н л а р ( қ у ё н л а р , к а л а м у ш д а р ) б о ш м и я с и д а 
с и н т е з и ц и к л о г е к с и м и д таъсирида 39-50% секинлашади. Шу билан бирга 
бу модда экспериментал и с и т м а н и н г р и в о н ж л а н и ш и н и с е к и н л а ш т и р а д и . 
А н и з о м и ц и н а н т и б и о т и к и бош мияда оксил медиаторни синтезини ҳамда 
иситманинг пайдо бўлишини янада кучлироқ секинлаштиради. 
249 



Download 1,7 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   143   144   145   146   147   148   149   150   ...   230




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish