Патологик физиология



Download 1,7 Mb.
Pdf ko'rish
bet145/230
Sana29.04.2022
Hajmi1,7 Mb.
#590770
1   ...   141   142   143   144   145   146   147   148   ...   230
Bog'liq
Patalogik fiziologiya

3-Жадвал 
Инсон 
37,0 
36,5-37,5 
245 


От 
38,0 
37,5-38,5 
Эшак 
38,8 
38,0-40,0 
Чўчқа 
38,5 
38,0-40,0 
Ит 
38,5 
37,7-39,0 
Мушук 
39,0 
38,0-39,5 
Сигир 
39,0 
37,5-39,5 
Қуён 
39,0 
38,5-39,7 
Денгиз чўчқаси 
39,0 
37,9-39,4 
Эчки 
40,0 
37,6-41,0 
Қўй 
40,0 
38,0-41,0 
Товуқ 
-
40,5-42,0 
Урдак 
-
41,0-42,0 
Инсон ва олий ҳайвонлар таналарининг ҳароратини доимийлигини 
яъни гомойотермияни иссикликни ҳосил бўлиши ва иссикликни ажратилиш 
жараёнлари билан бошкарилади. Лекин бу ҳолат фақат ички органлар учун 
хосдир. Тананинг ҳар хил соҳаларида ҳарорат турличадир. Масалан: 
инсоннинг қўлтиқ ости чуқурлигида ҳарорат 36,6-36,0
0
С, тўғри ичакда 37,5
0
С 
ва огиз бўшлиғида 37,2
0
Сга яқиндир. Ички органларнинг ҳарорати 
териникига қараганда 1-2
0
С юқорироқдир. Инсон танасининг териси ва 
бошка сатҳлари (қобиғи -пўсти) ҳарорати ички органларникидан анчагина 
пастдир. У кийимнинг турига, атроф-муҳитнинг ҳароратига, микроиқлимига 
(шамол, атмосфера босими, намлик) боғлиқ.. Шундай килиб, тананинг бу 
қисмлари нисбатан пойкилотермлидир. Инсон тери сатҳининг ҳар хил 
қисмлари ҳам ҳар хил ҳароратга эга. Инсоннинг пешонаси, бурни ва оёқ-
қўлларининг бармоқларида ҳарорат энг пастлиги кузатилади. Инсонни совуқ 
ёки иссиқ муҳитда бўлиши организмда иссиклик ҳосил бўлишини 
бузилишига ва патологик ҳолатларнинг (иссиклик уриши ёки совуқ уришига) 
ривожланишига олиб келади. Терининг йирик артерияларга яқин (қўлтиқ 
ости чуқурлиги, чови, тақим чуқурчаси) соҳаларида тери ҳарорати энг 
юқоридир. Меъёрда (норма) ҳамда патологик ҳолатларда (иссиқ уриши, 
иситма, коллапс) тери ҳароратининг ўзгариши иссиқликни ажратилиши ва 
иссиклик ҳосил бўлиши жараёнларини акс эттиради. 
Инсоннинг тана ҳароратини қўлтиқ ости чуқурлиги ва тўғри ичакда 
ўлчаш энг қадимги ва энг кенг қўлланиладиган усули бўлиб, бемор одамнинг 
иссиклик алмашинуви ҳамда реактивлигининг ҳолатини баҳолашга хизмат 
қилади. Бу усул амалий тиббиётда кенг қўлланилади. 
Иситма ҳолатида тана ҳароратини кўтарилиши ички органлардан 
(жигар, меъда ости бези) бошланади ва у тери тўқималари ҳам шиллиқ 
пардаларга караб тарқалади. Иситма ҳолатида ички органлар билан тери 
ҳароратининг ўртасидаги фарқ организмни соглом ҳолатида шу кўрсатгичга 
мое келади. 
12 бармокли ичакнинг ҳарорати тўғри ичакникидан 0,15° С юкрридир. 
Жигарнинг ҳарорати (итларда 0,76.° С, қуёнларда 1,8°С) тўғри ичакнинг 
246 


ҳароратидан юкрридир. Одамнинг қўлтиқ ости чуқурлигининг максимал 
ҳарорати соат 16-18 да, минимал кўрсаткичи эса 24- дан эрталабки соат 6 га 
тўғри келади. Қўлтиқ остида ҳарорат тўғри ичакдан 0,5
0
C пастдир. Одамда 
иссикликни бошқарилишида хусусан иссиқликни ажратилишида кийимнинг 
аҳамияти каттадир. У асосан иссикликни конвекция йўли ажратилишга 
таъсир килади, яьни кийим ҳавони терининг сатҳига яқинидаги ҳаракатини 
тухтатади. Ҳар хил кийимларни иссиқликни йўқолишига йўл қўймаслиги 
турличадир, аммо у терини шу қобилятидан ҳамма вақт ортиқдир. (4-Жадвал) 

Download 1,7 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   141   142   143   144   145   146   147   148   ...   230




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish