Вазирлиги қарши давлат университети


лексик трансформациялар, грамматик трансформациялар, лексик-



Download 0,69 Mb.
Pdf ko'rish
bet16/38
Sana27.11.2022
Hajmi0,69 Mb.
#873410
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   38
Bog'liq
tarzhima-nazariiasi-va-amaliioti kutubxonachi.uz

лексик трансформациялар, грамматик трансформациялар, лексик-
грамматик (синтактик) трансформациялар. 
Лексик трансфомациялар
га қуйидаги таржимавий усуллар киради: 
транскрипция, транслитерация, калькалаш ва лексик-семантик 
ўзгартиришлар ( конкретлаштириш, генерализациялаш ). 
Транскрипция
(лот. transcriptio–кўчириб ёзув)-бу ўзга тил сўзи 
таркибидаги товушни она тили алифбоси асосида ёзиш. 
Транслитерация
(лот.trans-орқали + litera-ҳарф) - бу бир тил 
алифбосига оид матнни 
бошқа 
бир 
тил 
алифбосидан фойдалани6, ёзувда 
аниқ акс эттириш. Бунда ўз тилида талаффуз қилинмайдиган ёки ўзича 
талаффуз қилинадиган товушнинг ҳарфи ўзича сақланади. 
Калькалаш
– бу ўзга тилнинг лексик, фразеологик бирликларининг
моделлари асосида ўз тил унсурларидан фойдаланиб, янги сўз ёки фразеологик 
бирликлар ҳосил қилиш. 
Калька
(фран. сalque – копия, тақлид) – ўзга тил материалидан қисмма-қисм 
нусҳа олиш йўли билан ҳосил қилинган сўз ёки бошқа бир тил бирлиги. Калькалар 
лексик, семантик, фразеологик бўлиши мумкин. 
Лексик калька
– бу ўзга тил 


21 
луғавий бирлигидан қисмма - қисм нусҳа олиш йўли билан ҳосил қилинган сўз; 
луғавий калька. Масалан, “кўрсаткич” сўзи рус тилидаги “указатель”, қўлёзма сўзи 
рус тилидаги “рукопись”, “темир йўл” сўзи рус тилидаги “железная дорога”, 
“дунёқараш” сўзи рус тилидаги “мировоззрение”, “ишчи кучи” сўзи рус тилидаги 
“рабочая сила” сўзини калькалаш йўли билан ҳосил қилинган сўзлардир. 
Семантик калька
– бу ўзга тилга оид сўз билдирадиган маънони ўзлаштириш 
натижасида ўз тилдаги сўзга шу маънонинг берилиши. Масалан, йўлдош сўзининг 
Ер йўлдоши бирикмасидаги маъноси, ғилдирак сўзининг тарих ғилдираги 
бирикмасидаги маъноси, оқим сўзининг сиёсий оқим бирикувидаги маъноси 
семантик калька натижасида ҳосил бўлган маънолардир. 

Download 0,69 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   38




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish