Модулнинг ўқув-услубий мажмуаси Олий ва ўрта махсус таълим


Инсонпарварлик асосидаги мулоқот



Download 2,91 Mb.
Pdf ko'rish
bet34/122
Sana17.07.2022
Hajmi2,91 Mb.
#813714
1   ...   30   31   32   33   34   35   36   37   ...   122
Bog'liq
3.3.-Тарбиявий ишлар методикаси УУМ малака-кирил-Чиқаришга

Инсонпарварлик асосидаги мулоқот
– бўлажак мутахассислар учун 
Ўзаро алоқали, ўзаро бир-бирини тушуниш, идрок 
этиш, ахборот алмашиш, ўргатиш, ривожлантириш, 
тарбиялаш, ўзини намоён этиш, ўзини 
долзарблаштириш, ўзини тасдиқлаш, ижтимоий ўзаро 
алоқалар орқали таъсир кўрсатиш хусусиятларига эга 


48 
шахсий, ижтимоий, ҳаётий ва касбий фаолиятларининг турли соҳаларида 
инсонпарварлик ғоялари ва қадриятларини амалга оширишнинг муҳим шарт-
шароитлари ҳисобланади. Бу давлат таълим сиёсати ҳамда “Кадрлар 
тайёрлаш Миллий дастури”нинг асосий қоидаларига мос келади (13-расм). 
Мулоқотнинг инсонпарварлик жиҳатлари маънавий-амалий асосга 
ахлоқийликка асосланади. Инсон ижтимоий ҳаёти жараёнида ишлаб 
чиқилган (авлодлар ҳаётий тажрибалари асосида) ва ахлоқий категорияларда 
акс эттирилган ғоялар, идеаллар, қоидалар – меъёрий ахлоқийликка 
асосланади. 
Шахслараро мулоқотни инсонпарварлаштириш қуйидаги қоидаларга 
асосланади: 
- мулоқотда асосийси-инсондир; 

мулоқотда 
асосийси-инсонпарварларча 
мулоқотда 
бўлиш 
– 
дўстоналилик, самимийлик, иноқлик, тотувликдир. 
Ушбу мулоқотда суҳбатдош ўзини обект сифатида эмас, балки мулоқотда 
тенг иштирокчи сифатида ҳис этадиган йўл, восита, метод ҳамда шаклларни 
топиши зарур. Шеригига мақсадли таъсир кўрсатиш учун мулоқот субект-
обект хусусиятида, инсонпарварлаштирилган мазмунда маҳсулдор-ижодий 
асосда амалга оширилади. Мулоқотда инсонпарварлик (13-расм). 
13-расм 
 
 
 
Шундай қилиб, мулоқот жараёни эркин, табIIй, қизиқарли, бир-бирини 
бойитувчи, бир-бирига таъсир кўрсатувчи, ўзини намоён этувчи бўлиши 
керак. Қуйидагилар инсонпарварлик асосига қурилади: суҳбатдоши (шериги) 
шахсига эътибор, дўстона суҳбат, мулоқот шароитларига мос, суҳбатнинг 
риторик жиҳати кўзда тутилади. Суҳбатлашувчи одоб, ахлоқ, маънавий 
сифатларини намоён этади, суҳбатдошида керакли сезгиларни уйғотиб, 
исталган фикр ва мулоҳазаларни юзага келтиради.

Download 2,91 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   30   31   32   33   34   35   36   37   ...   122




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish