М. Г. Давлетш ин, Ш. Д устм ухам едова, М. М авлонов, С. Т уйчиева, М. Д ж ум абаева



Download 5,06 Mb.
Pdf ko'rish
bet10/93
Sana02.07.2022
Hajmi5,06 Mb.
#730775
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   93
Bog'liq
Ёш ва педогогик психология

Тадкикот методикасини танлаш .
Психологик тадкикотлар турли методлар (бу 
методлар хакида куйида батафсил фикр 
юритилади) билан 
олиб 
борилади. 
Текширишларнинг муваффакиятли 
чикиши куп жихатдан методни тугри танлашга 
боглик булади.
3.Маълумотларни туплаш.
Тунланган маълумотлар урганилаёгган муаммога мос 
булиши ёки уларни туплаш максадга мувофик равишда олиб борилиши зарур. Илмий 
маълумотларга булган асосий талаблар - бу уларнинг холисона, тула ва изчил 
булишидир. 
Тупланган маълумотлар 
урганилаётган 
муаммони 
хар 
жихатдан 
тавсифлаб бериши керак.
4. Маълумотларни кбайта ишлаш.
Тупланган маълумотларни математик ва 
мантикий жихатдан ишлаб чикиш умумийликни, хусусийликни топиш ва уларни 
тасодифий 
маълумотлардан 
ажратиш 
имконини 
беради. 
Бунда 
тупланган 
маълумотларнинг уртача микдори (арифметик, квадрат ва хоказо), фоизлари 
аникланади, сонларга оид маълумотлар жадвалларга жойлаштирилади, график, 
диаграмма ва 
чизмаларда 
уз 
аксини 
топади. 
Мураккаб 
мутаносибликдаги 
маълумотларни 
топишда 
эса 
вариацион 
статистика 
методлари 
кулланилади.
5.К,онуниятларнинг ифодаланиши.
' Бу тадкикотнинг 
бирмунча мураккаб ва 
масъулиятли 
боскичи 
хисобланади. 
Чунки, 
бу 
боскичда 
маълумотларнинг 
мохлятига 
канчалик 
чукур 
тушунилганлиги, уларнинг узаро бопж клигини 
хисобга олиб, боскич маълумотидан хар турли хулосг чикариш мумкин. Купинча 
чикарилган хулосалар тахминий характерга эга булиб, кейинги текширишлар
аниклашлар учун асос булади.
6.К,онуниятни амалда куллаш.
Аникланган конуниятлар маълум бир 
амалиёт 
сохасида кулланилади. Амалда куллаш аникланган конуниятнинг тугрилигига 
батамом ишонч хосил килиш имконини беради. 
Купинча 
укитувчилар 
уз 
амалий 
фаолиятларида 
шахеий кузатишлари ва бошкаларнинг тажрибаларини 
умумийлаштирадилар.
13


Бирок, 
бундай 
умумлаштиришлар 
илмий 
жихатдан 
етарли 
асосланган 
булмайди, 
яъни, 
мухимлиги, 
аниклиги 
ва 
тсранлиги 
билан 
ажралиб 
турмайди.

Download 5,06 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   93




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish