М. Г. Давлетш ин, Ш. Д устм ухам едова, М. М авлонов, С. Т уйчиева, М. Д ж ум абаева


биринчи тури англашилган мотивларни аниклашга мулжалланган  саволлардан тузилади. Иккиичи



Download 5,06 Mb.
Pdf ko'rish
bet13/93
Sana02.07.2022
Hajmi5,06 Mb.
#730775
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   93
Bog'liq
Ёш ва педогогик психология

биринчи
тури англашилган мотивларни аниклашга мулжалланган 
саволлардан тузилади.
Иккиичи
турида .чар бир саволнинг бир нечтадан тайёр жавоблари берилади.
Учинчи
турдаги анкетада синалувчига ёзилган тугри жавобларни баллар билан 
бахолаш тавсия этилади. Анкетадан турли ёшдаги одамларнинг лаёкатларини, 
муайян сохага кизикиш лари ва кобилиятларини узига, тенгдошларига, катта ва 
кичикларга муносабатларини аниклаш максадида фойдаланилади.
Таркатилган анкеталар йигиштирилади ва электрон хисоблаш машиналарида 
хисобланали, атрофлича микдорий тахлил килинади, сунгра тадкикотга якун ясалиб, 
илмий ва амалий йусинда хулосалар чикарилади. Анкета методи инсон психикасини 
урганиш учун бой маълумотлар туплаш имконини беради. Бирок унда олинадиган 
маълумотлар доимо холисона хусусиягга эга булавермайди. Бундаи камчиликка 
йул куймаслик учун анкета ичидаги назорат вазифасини бажарувчи саволларни 
пухта ишлаб чикиш максадга мувофикдир.
5. 
Су^бат мет оди
эркин, нуткий муносабат туфайли олинган киши психик
15


ф аолиятининг хулосасини текш ириш демакдир. Бу метод ёрдамида инсон 
психикасини урганиш да сухбатнинг максади ва вазифаси белгиланади, унинг 
обтьекти ва субъекти танланади, якка ш ахслар, гурух ва ж ам оа билан утказиш
реж алаш тирилади, у Р г а н и л аётган нарса билан узвий боглик савол-ж авоб 
таргиби тай ёрл ан ади . С ухб атнинг бош м аксади м уайян бир вазият ёки 
муаммони хал килиш жараёнида инсон психикасидаги узгаришларни урганишдир. 
Сухбат оркали турли ёш даги одамларнинг тафаккури, акл-заковати, хулк-атвори, 
кизикиши, билим савияси, эътикоди, дунёкараш и, иродаси тугрисида маълумотлар 
олинади. 
6. Тест методы.
Тест - инглизча «синаш », 
«.текшириш»
деган м аънони 
англатад и , Ш ахен и н г акли й усиш ини, к о бн ли яти н и , иродавий сифатлари ва 
бош ка психик хусусиятларини текш ириш да кулланиладиган киска стандарт 
м асала, топ ш и ри к, м исол ёки ж ум боклар тест деб аталади. Тест, айннкса, 
одамнинг 
кандай 
касб 
эгаллаш
мумкинлигини, 
касбга 
яроклилиги 
ёки 
яроксизлигини, 
истеъдодлилар 
ва акли 
заифларни 
аниклашда, 
кишиларни 
саралашда кенг кулланилади. Тест методинииг киммати тажрибанинг илмийлик 
дараж асига, 
текш ирувчининг 
м ахоратига 
ва 
кизикишига, 
тупланган 
м аълум отларнинг о б ъекти вли ги ва уларни илмий тахлил кила билишига 
богликдир.
1905 йил француз психологлари А.Бине ва А.Симонлар инсоннинг аклий 
усиш ва истеъдод дараж аларини улчаш имконияти борлиги гоясини олга 
сурганидан кейин психологияда тест методи кулланила бошланди.
Хозирги замон нодир тестлар каторига психологлардан Роршах, Розенцвейг, 
Кеттел, Векслер, А йзенк, Анастази, Равен ва бошкалар ижодининг намуналарини 
киритиш мумкин. Энг кенг таркалган тестлар каторига ютукка эришиш (максадга 
етиш) тестлари (улар дарсликларида берилган билим ва малака даражаларини 
бахолаш га каратилган), интеллект тестлари (аклий рнвож ланиш дараж асини 
улчашга мулжалланган), шахе тестлари (инсон иродаси, эмоцияси, кизикиш и, 
м отивацияси ва хулкини бахолаш га йуналтирилган диагностик усуллардан 
иборатдир), шахе «лойихаси» (проектив) тестлари (саволларга битта аник жавоб 
бериш 
талаб 
килинади, 
жавобларни 
тахлил 
килиб, 
шахе 
хусусиятининг 
«лойихаси» ишлаб чикилади) киради.

Download 5,06 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   93




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish