Дўстов Ҳ. Б. Коррозиядан ҳимоя қилиш


 Металларнинг денгиз коррозияси



Download 4,1 Mb.
Pdf ko'rish
bet88/179
Sana13.06.2022
Hajmi4,1 Mb.
#663684
1   ...   84   85   86   87   88   89   90   91   ...   179
Bog'liq
korroziyadan himoya qilish (1)

6.1.3. Металларнинг денгиз коррозияси 
Порт иншоотлари, причаллар, денгиз кемалари, денгиз орқали ўтувчи 
нефт қувурлари, денгиз остидан нефт қазиб олиш қурилма ва жиҳозлари 
денгиз коррозиясига учрайдилар.
Денгиз суви турли хилдаги тузларнинг эритмасидан, асосан натрий, 
магний, калий, калций ва бошқаларнинг хлоридлари, сулфатлари ва 
карбонатларидан ташкил топган суюқликдир. Денгиз суви электролит 
ҳисобланиб, унинг электр ўтказувчанлиги етарлича юқори ва (2,5-3,0)∙10
–2
Ом
–1
∙см
–1
ни ташкил қилади, нейтрал ёки кучсиз ишқорлилик (рН=7,2 – 8,6) 
реакциясига эга. Денгиз сувида хлор ионлари, яъни ион-активаторларнинг 
бўлиши бу муҳитнинг юқори коррозион актив бўлишига олиб келади. 
Денгиз сувининг шўрлиги промилларда (%
о
)(
о
/
оо
) ўлчанади. 
Граммларда 
олинган, 1000 г денгиз сувида эриган қаттиқ моддаларнинг миқдори промилл 
дейилади. 
Бунда барча галогенлар эквивалент миқдордаги хлор билан 
алмаштирилган, барча карбонатлар оксидларга келтирилган, органик 
моддалар куйдирилган шароит назарда тутилади. У ҳолда 1%о = 0,1мас.%. 
Океанлар сувининг ўртача шўрлиги 3–3,5 промиллни ташкил қилади (дарё 
сувида бу кўрсаткич 0,03). Бироқ турли сув ҳавзаларида бу кўрсаткич 
сезиларли даражада четлашиши мумкин. 
Масалан, тузларнинг % миқдори: Кара-Богаз қўлтиғида – 16; Қизил 
денгизда – 4,1; Ўртаер денгизида – 3,9; Атлантика океанида – 3,5; Қора 
денгизда – 1,7; Фин қўлтиғида 0,4; дарё сувида – 0,03. 


136 
Денгиз сувда коррозияни тезлаштирувчи ва сув билан контактда бўлган
металл конструкциялар сиртининг қопланишига олиб келувчи жуда кўп 
микроорганизмлар мавжуд.
Денгиз сувида коррозия қатъиян катод назоратли электрокимёвий 
механизм бўйича боради. Ион-активаторларнинг (С1

) бўлиши металл сиртида 
плёнка ҳосил бўлишига тўсқинлик қилади. Юқори электр ўтказувчанлик 
қаршиликли тормозланишнинг амалга ошишига йўл қўймайди.
Аэрацияли сув эритмасида темир коррозияланиш тезлигининг NaCl 
концентрациясига боғлиқлиги NaCl ≈ 3 % бўлганда максимумга эришади. 
Коррозия тезлигининг камайиши NaCl нинг концентрацияси ортиши билан 
кислород эришининг пасайиши билан изоҳланади. 
Оқим тезлигининг ортиши металл сирти аэрациясининг яхшиланиши 
сабабли коррозиянинг кучайишига олиб келади. Ундан ташқари, оқимнинг 
юқори тезлиги металл сиртининг эрозион емирилишига олиб келади.
Сувнинг 
сирт 
қатламларидаги 
кислород 
миқдорининг 
юқорилиги 
кемалар 
ватерчизиғи 
соҳасида, гидроиншоотлар-
нинг сув сатҳига яқин ёки 
даврий равишда ювиладиган 
соҳаларида 
коррозиянинг 
кучайишига сабаб бўлади 
(6.6-расм).
Денгиз сувида жойлаш-
ган конструкцияларга жуда 
кўп тирик микроорганизмлар 
ва 
ўсимликлар 
ёпишиб 
қолади ва ривожланади. Бу ҳодиса 
биоқопланиш
дейилади. Микроорганизмлар 
коррозияга қарши қопламалар-нинг хизмат муддатини камайтиради. Металл 
сиртидаги очилган жойларда коррозиянинг локал ўчоғлари пайдо бўлиб, 
унинг интенсив емирилишига олиб келади.
Денгиз коррозиясига қарши ҳимоянинг асосий турлари: коррозияга ва 
биоқопламаларга қарши лок-бёқ суркамалари; махсус металл қопламалари; 
электрокимёвий ҳимоя. 
Лок-бёқ қопламалари ичида энг самаралиси таркиби чекланган 
эритувчили ёки умуман эритувчисиз эпоксид асосидаги қалин қаватли 
қопламалардир. Ҳимоя композицияларига биоқопланишга қарши таъсир 
қилувчи моддалар қўшилади. Улар 
биоцидлар
деб номланади.
Жуда кўп ҳолларда қўшимча сифатида мис(I) ва мис(II) оксидлари 
қўлланилади. Бироқ улар қопламадан ювилгач, денгиз сувида қийин 

Download 4,1 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   84   85   86   87   88   89   90   91   ...   179




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish