Газ қувурининг коррозияга карши ҳимояси



Download 238,95 Kb.
bet1/5
Sana15.04.2022
Hajmi238,95 Kb.
#553354
  1   2   3   4   5
Bog'liq
металлар коррозияси


Газ қувурининг коррозияга карши ҳимояси
Металл қувурларнинг коррозияси қувурни ўраб турган муҳит томонидан аниқланган турли кимёвий ёки электрокимёвий омиллар таъсири остида уларни ўз-ўзидан йўқ қилиш деб тушунилади. Атроф-муҳит газсимон, суюқ ва қаттиқ бўлиши мумкин. Газсимон муҳит одатда атмосферадир (қувурларни баландликда ёки ер схемасига мувофиқ ётқизишда). Суюқ муҳит қувурни дарёлар, сув омборлари ва бошқалар орқали сув остига қўйишда таъсир қилади. Қаттиқ муҳит-бу қувур ётқизилган ҳар қандай тупроқ. Шунга кўра, бу муҳитларнинг ҳар бирида содир бўладиган коррозия атмосфера, суюқ ва ер ости ёки тупроқ деб аталади.Улар одатда қувурнинг ташқи юзасига таъсир қилади ва уни йўқ қилишга олиб келади. Санаб ўтилган коррозия фақат коррозия жараёни механизми билан фарқ қилиб, кимёвий ва электрокимёвий коррозияга бўлинади. Кимёвий коррозия-металлнинг ток ўтказувчи муҳит таъсирида барқарор ион ҳолатига ўтиши билан боғлиқ ўз-ўзидан оксидланиши.
Электрокимёвий коррозия дейилади, бунда металл суюқ ўтказувчи муҳит (электролит)билан ўзаро таъсирлашганда ўз-ўзидан қулайди
Электрокимёвий коррозияда металлнинг емирилиш тезлиги электрод потенциалига боғлиқ.Бунинг натижасида металл атомларининг ионланиши ва оксидловчининг электролитда камайиши бир вақтда содир бўлмайди. Ҳар бир жараённинг тезлиги металлнинг электрод потенциалига боғлиқ.Шунга кўра, коррозия тезлиги унга боғлиқ.Электрокимёвий коррозиянинг асосий шарти ўтказувчи муҳитнинг мавжудлиги бўлганлиги учун электрокимёвий коррозияга мисол қилиб металларнинг нам ҳаво ёки суюқ ўтказувчи муҳитда коррозияланиши mumkin. Eр ости қувурларининг электрокимёвий коррозияси учун тупроқ коррозияси енг характерлидир.
Энг катта хавф-электр ўтказувчи тизимлар (электрлаштирилган темир йўллар) яқинида содир бўладиган адашган оқимлар таъсирида коррозия деб аталади
Газ қувурларида электр ҳимоясининг асосий турлари катодик, ҳимоя ва дренаждир. Катод стансиялари ва валийлари газ қувурини тупроқ коррозиясидан ҳимоя қилиш учун, дренаж ва катод ҳимоя стансиялари еса газ қувурини адашган оқимлардан ҳимоя қилиш учун ишлатилади. Бирлашган дренаж-катод-протектор ҳимоя CС ва ер ости коммуникациялари кенг тизими билан объектларни ҳимоя қилиш учун ишлатилади GDS.In бу ҳолда, cathode стансиялари бир неча дренаж очко билан қурилган ва anodes ер ости коммунал ҳимоя таъсирини олдини олиш учун тарқалган.
Потенциални ўлчаш, электрни муҳофаза қилиш ускуналарини назорат қилиш ва назорат қилиш учун газ қувурининг ишлашини бузмасдан катод терминаллари ҳар 1000 м баландликда қурилади. 6-8 мм диаметрли металл таёқлардан ёки кабелдан тайёрланган катод терминаллари газ қувурига қўлда электр ёйи ёки термитли пайвандлаш орқали пайвандланади ва ер юзасига махсус катод қудуқларида, темир-бетон километрли қутбларда ёки алоқа линиясининг telefon қутбларида махсус қутиларда келтирилади.
Трубанинг тупроққа нисбатан потенциали махсус потенсиометрлар ёки катодли волтметрлар билан ўлчанади.
Катодик ҳимоя доимий манбасининг мусбат қутбини анод тупроқли ўтказгич билан боғлашдан иборат бўлиб, ундан ток тупроққа ўтади ва шикастланган изоляция орқали қувурга киради.Қувур орқали катод чиқиши орқали ток ўтказгичнинг уланиш нуқтасига ва ўтказгич орқали ток манбаининг манфий қутбига йўналтирилади.Оқим манбаи томонидан ишлаб чиқарилган етарли кучланиш билан қувурнинг бутун юзаси катодик (салбий) бўлади ва шунинг учун у сезиларли коррозиянинг олдини олиш мумкин, анод зонаси бу ҳолда чиқинди металлнинг ерга кўмилган юзасига айланади (анод грунти)қувурнинг тупроққа нисбатан потенциали, ўтаётган ток таъсирида, янада манфий бўлади.
Таглик ҳимояси билан қувур линиясидаги ҳимоя потенциали қувур салоҳиятидан кўра кўпроқ салбий салоҳиятга ега бўлган металл ҳимоячиларни бириктириш орқали яратилади.Таглик ҳимояси билан ташқи оқим манбаи йўқ ва ҳимоя қилиш учун зарур бўлган оқим галваник жуфтлик томонидан ишлаб чиқарилади-ҳимояланган қувур(анод билан)таглик таъсири остида қувур катодик поларизация ва қувурларнинг коррозияси тўхтайди.Таглик учун моддий магний аралашмаси ҳисобланади, алюминий,синк ва бошқалар.Енг кенг тарқалган валийлар магний қотишмалари МЛ-4, МЛ-5, шунингдек рух синфлар CО ва C1 бор.Таглик ҳимояси жуда осон ишлайди ва парвариш қилишни талаб қилмайди.Ҳимоя бошқа турлари билан бирга валийлар қўшни катод ҳимоя станциялари томонидан блокланган емас individual бўлимлари ва темир ва автомобил йўллари устида ўтиш ҳимоя сумкаси ҳимоя қилиш учун фойдаланиш енг тавсия етилади, ва шунингдек, кенг ер ости коммунал билан муассасаларида.Валиклар бир неча бўлакдан иборат гуруҳларга ўрнатилади ва катод ток манбаига ёки бевосита қувурга уланади.Катодли ток манбаига ёки трубага ега протектор кабел, пўлат ёки мис сим орқали уланади.Валийларнинг самарали ишлаши учун улар пломба ичига жойлаштирилади, натижада ўткинчи қаршилик камаяди.Гипс ва лойдан билан магний сулфат (3.5:1.5:5) магний валий учун пломба сифатида ишлатилади, ва гипс ва лойдан билан натрий сулфат (2.5: 2.5: 5) одатда газ қувури дан 2-6 м масофада ўрнатилган рух протеcторспротеcторс учун ишлатилади.

Download 238,95 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish