Узбек халци маънавияти ривожининг тарихий босцичлари
101
тешгич уста тугрисида хдкоя кдлинади. У эрталабдан кеч-
гача ишламасдан хожаси учун най чалади. Кечкурун эса
иш \а к и талаб килади. Мазкур сюжет биздан Хиндистонга
бориб, масалга айланган, сУнг «Калила ва Димна»» орка-
ли Буюк И пак йули буйлаб таркалган. Уйгурча матнлар
орасида Бодхисатва туррисидаги ривоятнинг монийча тал-
Кини топилган. Айнан ш у монийча талкдн кейинчалик
Эрон, Сурия ва араб мамлакатларига таркалган ва жуда
маидур булган. Охири Оврупога бориб Варлаам ва Иоса-
фат тутрисидаги ривоятга айланган.
Китобат санъати, к^лёзмаларни
суратлар билан безаш
III асрдаёк жуда юксак даражага кутарилган. Безатилган
китоблар орасида энг маищури М оний Уз кУли билан Тур-
кистон горларидан бирида яратган «Артанг» («Аржанг»)
китоби кисобланган. Бу китобни 1092 йилда Абул Маъали
Разнавийлар хазинасида курган, лекин у бизнинг даврга-
ча етиб келмаган (Буриклар газнавийлар саройига Ут
КУй ганда ёниб кетган булиши мумкин).
Хулоса кдладиган булсак, ислом кириб келиши ара-
фасида шаклланган маданият ва маънавиятни куп кирра-
ли, бир неча ди н и й -ф алсаф и й
караш лар, ранг-баранг
гоялар асосида шаклланган, мужассамлашган плюралис-
гик маданият ва маънавият дейиш уринлидир.
М арказий Осиёда араб истилоси арафасида маънави
ят ва мафкурада, юкорида таъкидланганидек, ягона дин
^укмронлигини ва бошка динларнинг таъкиб килиниш и-
ни курмаймиз. Албагга, турли
динлар ва эътикодлар бор
экан, улар Уртасида ракобат ва кураш
\ т
булади.
Бу кураш баъзан кескинлашиб, ножуя куринишларда
кечиши мумкин. Лекин бирор диннинг давлат макомини
олиши ва уз ракиблари билан курашда давлатнинг кучи-
дан фойдаланиши — бу мутлако бошка ran.
Б изнинг аж додларимизга диний багрикенглик хос
булган. Ш у сабабдан улар илм-фанда, санъатда ва ижодца
юксак натижаларга эришганлар.
Ю корида
эътироф этилганидек, М арказий Осиёнинг
\а р иккала тамаддун ига узбек халки, шунингдек, бошка
кушни халклар
\ ш
ворисдир. Бинобарин, узбек халки маъ
навияти ш аклланиш и ва ривож ланиш ининг дастлабки
икки боскичи шу даврларга т р р и келди.
102
Абдура^им Эркаев
Маънавиятимиз ривожланишининг учинчи боск,ичи ис
лом тамаддунининг вужудга келиши билан бовдщ- Ислом
Марказий Осиёга VIII аср бошларида узил-кесил кириб
келди ва аста-сскин уз мавкрини муста^камлаб, бошка эъти-
Кодларни сик;иб чицара бошлади. Бу жараён
бирданига ва
силлик; кечгани йук, албатга. У конли тукнашувлар, жангу
жадаллар, аввалги мафкураларни, ислом талабларига зид
маънавий фаолият ва ижодни так.иьутш, зарур келганда,
таък,иб ва катагон кдлишлар билан бирга олиб борилди.
Исломни кабул килганлар моддий ва ижтимоий-сиё-
с и й ж и \атд ан рагбатланти рилди, к,абул к,илмаганлар
ортикча солик,к;а — жузяга тортилди,
нуфузли мансаблар-
га тайинланмади ва
к.
А^олининг норозиликлари, кузголонлар шафкатсиз
бостирилди. Абу Р ащ он Беруний шундай далолат берган:
«Кутайба ибн Муслим ал-Б а\илий хоразмликларнинг ко-
тибларини халок этиб, билимдонларини улдириб, китоб-
дафтарларини куйдиргани сабабли улар саводсиз колиб,
^з э^тиёжларида ёдлаш кувватага суянадиган булдилар»1.
Ислом бизни маънавий маданиятимизнинг баъзи шакл-
ларидан жудо килди. Хайкалтарошлик,
рангтасвир ва уму-
ман мусаввирлик (китоб миниатюрасидан ташкари), про
фессионал театр (масхарабоз, аскиябоз ва дорбозлардан
ташкари) аста-секин бардам топди. Мусика, раке, ашула
Катьий чекланди. Санъатнинг бу турлари билан шуруллана-
диган усталар Буюк И пак йули буйлаб Ш арку Fap6ra,
Жануб ва Шимолга таркаб кетди. Бу х.акда юкорида айтил-
ган эди. Лекин исломнинг кириб келиши жуда куп жи^ат-
дан фойда \а м келтирди. Ислом инсоният тарихида жуда
катга минтакани, к^плаб халклар ва миллий маданиятлар-
ни к,амраб олган янги тамаддунга гоявий-мафкуравий асос
булди. Ислом тамаддуни IX—XII аерларда нихоятда буюк,
самарали, ж а\ондаги энг илгор ва тараккийпарвар илм-
фанни, адабиётни,
фалсафани, ахлокни, хукуцни, таълим-
тарбияни — маънавий маданиятни яратди. Янги илгор дунё-
Карашга мувофик, моддий маданият — ишлаб чик,ариш,
^нарм андчилик, савдо, ша^арсозлик ривожланди.
Исломни к.абул килган мамлакатларда ибодат ва илм-
ф ан тили сифатида араб тилининг миллатлараро алока
'А бу Р а й \о н Беруний.
Танланган асарлар. 1-жилд, Т., «Фан».
1960, 84-6.