халци маънавияти ривожининг тарихий босцичлари
105
сурлари, яъни акл ва билим кучига, мантикка унчалик ишон-
мпйдиган, сир-асрор ва райришуурий \одисаларни ортикча
Оп\олайдиган тафаккур унсурлари жонлана бошлаган. Ай
никса дин борасида иррационализм ва мистика кучая борди.
Илк ислом даврида ривожланган му^аддислик, шариат асос-
дари ва фикд, калом илмлари асосан рационализмга таянар
•ли. Чунки исломнинг
хукукуМ
ва фалсафий асослари, ибо-
дит амалиёти мантикка, аклга зид булиши мумкин эмас эди.
Шу боис илк ислом учун илм-фанга, мантикка, рационал
тафаккур юритишга интилиш табиий эди.
Аммо ислом Уз мавкеини мустах;камлаб, ижтимоий ва
маънавий ^аётни узига буйсундириб, Уз ижодий сало\ия-
тини, куч-гайратини бирмунча сарфлаб боргани сайин,
унга бидъат унсурлари кириб кела бошлади.
Тан олиш керакки, илм-фан, рационал билимлар уз
тарихий давринииг имкониятларидан ажралиб кета олмайди.
Улар бир оз олга кетиши ёки бир оз ортда колиши мумкин.
Шу сабабдан \а р даврда илм-фан тушунтиришга ожизлик
киладиган ^одисалар, жавоб бера олмайдиган куплаб са-
воллар, муаммолар мавжуд булади. Уларни илмий рацио
нализм, м антик асосида эмас, фа^м-фаросат, ички бир
туйгу, тахмин, фараз, умумий эътикоддан келиб чикиш
оркали тушунтиришга тугри келади. Айникса каётнинг,
борликнинг мо^ияти, фалакиёт ва ру\ият масалалари фан
тула ва коникарли жавоб беришга аввал \ам , \о зи р
\ам
кийналадиган со^алардир. Умуман табиатда, жамият ^аётида
турли тасодифлар, ноёб, гайриодатий ^одисалар учрайди.
Балки келажакда уларнинг табиати яхширок маълум булар.
Биз учун муъжиза, сир \исобланган айрим ^одисалар ав-
лодларимиз учун оддий ва тушунарли ^одисага айланар.
Бизнинг аждодларимиз учун 1—2 аср илгари муъжиза, анг
лаб етмас сир эртсобланган нарсалар биз учун бугун оддий
\олат. Лекин \а р бир даврнинг фан ечишга ожизлик кила
диган сир-асрори ва уларни тушунтиришга интиладиган
мистик таълимотлар булади.
Мистик таълимотларни фирибгарлик ёки юзаки му-
ло^азабозлик деб ба\олаш мумкин эмас. Фирибгарлар, саёз
сафсатабозлар барча со^аларда, жумладан, фанда
уч
райди. Мистик таълимотлар шаклан купинча жуда жид-
дий булади, нарса ва *одисаларнинг сабабиятини, барча
табиий, ижтимоий, ру^ий жараёнларни гайритабиий куч-
106
Абдурацим Эркаев
ларга, инсон акли етмайдиган хилкатга, Хакнинг мутлак
иродаси ва сир-синоатига олиб бориб такайди.
Рационализмга асосланган калом илмини аста-секин
мистикага асосланган тасаввуф сикиб ч щ а р а бошлади.
Буюк мутакаллимлар урнини буюк мутасаввуфлар (суфий-
лар) эгаллади. IX асрда яшаган атокли аждодимиз Хаким
ат-Термизий ижодидаёк мистика катта урин эгаллаган. X I -
XII аср охирига келиб минтакамизда кучли суфийлик
окимлари вужудга келди. Булар су\равардия, яссавия, куб-
равия окимларидир. Бу даврда Абдухолик; Риждувоний асос
сол ган бош ка бир суфийлик таълимоти — хожагоний та-
рикати \а м мавжуд эди. Кейинчалик бу таълимот буюк
Ба\оуддин Н акш банд туфайли (XIV аср) тубдан бойи-
тилган ва тугалланган тизим шаклига келтирилган. Шу боис
унинг номи накшбандия деб узгартирилган.
Тасаввуф маънавиятимиз тарихида жуда мураккаб урин
эгаллайди. Масалан, у минтакада фалсафа илми ривожла-
нишига жуда кучли таъсир курсатган. Бир томондан, фал
сафа илмини тасаввуф янги сндашувлар, тушунчалар, ун-
сурлар, усуллар билан бойитди. Фалсафани анча «ислом-
лаш тирди», аристотелизм ва неоплатонизм таъсиридан
хал ос килди. Лекин иккинчи томондан, фалсафани Уз ил
мий негизи — рационализм ва илмий мантикдан, илмий
тадаикрт объекта — воксликдан ажратиб кУйди. Тасаввуф
таълимотлари мистик тафаккурнинг энг жиддий, энг куч
ли ва маънавиятимиз, айникса, адабиётимиз ва санъати-
миз тарихида энг таъсирчан куринишидир. Адабиётимиз ри-
вожланишига, жумладан, Навоий ижодига тасаввуф анча
ижобий таъсир курсатди. (Эрон ва Озарбойжон адабиёти
^акида \ам шундай дейиш мумкин.)
Аммо окибат-натижада мистик таълимотлар умум иж-
тимоий-маданий, \аёт микёсида реал самара бермайди. У
илм-фаннинг, техник ижодкорликнинг, ишлаб чикариш
ва ик^исодиётнинг окилона тарзда такомиллашиб (раци-
оналлашиб) боришига халакит беради ва эртами-кечми
таназзулни, инкирозни бари бир келтириб чикаради.
Ш арк маънавиятининг, умуман тамаддунининг тарихи —
унинг дастлаб кучли ривожлангани ва кейин аста-секин та-
наззулга, инкирозга юз тутгани буни исботлаб турибди.
М арказий Осиё халклари маьнавияти ривожланиши
Do'stlaringiz bilan baham: |