Маънавият ва тафаюсур эркинлиги
407
лар давлатида, Рим империясида юнон политеистик
Карашлари таркдлган.
Асотарий тафаккур \озирги замон инсони, ижтимоий-
сиёсий, илмий \аёти учун хос булмаса-да, асотирларнинг
узи юксак кддрият, маънавий мерос дурдоналари ^исобла-
нади. Асотирлар инсоният яратган маданий мероснинг илк
ва эскирмас катлами, умуминсоний ва миллий бадиий
меросда тематика, сюжет ва ифода воситалари борасида
улкан манба вазифасини утаган ва бундан кейин хам Уташи
мумкин булган омил сифатида юксак кддрланади. Замона-
вий адабиётда ва санъатда асотирга мурожаат этиш \олла-
ри куплаб учрайди. Масалан, Чингиз Айтматовнинг «Ок;
кема», «Асрга татигулик кун», «К^иёмат», «Абадий келин-
чак» асарларида асотирий унсурлардан фойдаланилган. За-
монавий ижодда асотир оламни идрок этиш усули сифати
да эмас, балки бадиий восита — сюжет унсури ёки ифода
воситаси сифатида кулланилади. Габриэл Гарсиа Маркес
ва бошка лотин америкалик айрим ёзувчилар \акдца \ам
шундай дейиш мумкин. Айницса Уз ёзувига нисбатан кеч
эга булган, кдбила-урурчилик муносабатларидан замона-
вий ^аётга баъзи тарихий боскичларни четлаб утган халк,-
лар адабиётида, санъатида асотирлардан, асотирий модел-
лардан фойдапаниш кенг таркдлган. Бун га мисол Чет Ши-
мол ва Узок; Шарк ёзувчилари ижодини келтириш мумкин.
Чукчаларнинг атокди ёзувчиси Юрий Ритхэу, манси Юван
Шесталов, \аётдан жуда эрта куз юмган юкагир Семён
Курилов, нивх Владимир Санги ва бошкдлар асарларида
Уз халкларининг огзаки ижоди, ривоятлари, афсоналари,
асотирларидан унумли фойдаланилганининг гуво^и бу-
ламиз.
Асотирий тафаккур ибтидоий синкретизм парчалани-
ши жараёнида Уз Урнини аста-секин жамият микёсида анъ
анавий тафаккур тарзига бушатиб берди. Лекин анъанавий
тафаккур карор топиб, муста\камланиб олгунга кадар,
жамиятнинг икгисодий, ижтимоий ва маънавий хаётида
туб Узгаришлар юз берди: мулкий нотенглик, ижтимоий
табакалар, синфлар, ранг-баранг ижтимоий институтлар
юзага келди. Ижтимоий онг шакллари нисбатан ало\ида-
лашди. Илм-фан, адабиёт ва санъат, фалсафа, ило\иёт каби
ак/хий ме^натнинг юксак шакллари — ижод турлари вужуд-
408
Абдурацим Эркаев
га келди. Булар \аммаси тафаккур тарзини, хар^олда, жа
мият аъзолари юцори табак;алари тафаккур тарзини тубдан
Узгартирди. Тафаккурга ижодкорлик ва эркин изланишлар
бахш этди. Жахоннинг турли минтакэларида кддимги ци
вилизация учок/хари ва мамлакатлари ривожланди.
Кддимги цивилизациялар шаклланиши узок; давом этди.
Зеро, иктисодий ривожланиш, олам хакдда ижобий янги
билимларнинг тупланиши анча кийин ва секин кечди.
Аммо кддимги цивилизациялар шаклланиб булиб, уз ри
вожланиш чУккисига чик^ач, тургунликка юз тутиб, аста-
секин емирила бошлади. Чунки кддимги цивилизациялар
асосида ётган хукмрон мафкура тафаккур изланишлари-
ни, эркинлигини чеклай бошлади. Мавжуд меъёрлар, анъ-
аналар догмалаштирилди.
Бундай холатни биз деярли барча минтакаларда кузата-
миз. Антик юнон тафаккурида туррунлик, анъанавийлик
вужудга келаётган ининг илк куринишларидан бири — Афи-
нада Сукротнинг цатл кдлинишидир. Сукротга кУйилган
айб сиёсий айб эмас, балки маънавий-эътикрдий айб эди:
ёшларни Афинанинг анъанавий маъбудлари ва кддриятла-
рини эъзозлашга эмас, балки янгиларига сиганишга даъ-
ват этиш айби эди. Афинада Уша вактлар суд хукми эркин
фукароларнинг тугридан-тУгри ва яширин овоз бериши
оркали чщарилишини \исобга олсак, хатто юк;ори табак;а-
лар тафаккури маълум даражада туррунлик ва анъанавий
лик касб этганига ишонч хосил кдламиз.
Илк Урта асрлар ва кейинги даврларда тафаккурда эр
кинлик ва ижодий юксалиш жамиятда кескин узгариш-
лар, энг аввало, янги динлар пайдо булиши билан борлик;.
Шарада янги пайдо булган ва тезда турли минтак,аларга
тарк;алган ислом дини тафаккурга кудратли ижодий
paF-
бат бахш этди ва буюк цивилизация яратди. Иарбда Урта
асрлар сунгида протестантизм худди шундай роль уйнади.
Лекин ислом мамлакатларида аста-секин мафкуравий дог
матизм тафаккур эркинлигини чеклаб, анъанавий тафак
курни яна тиклади.
Феодализм ривожланган сайин юявий мутаассиблик
кучаяди. Давлат ва диний ташкилот (черков, масжид ва
ш.к.) биргаликда хукмрон мафкурани катъий химоя кдла-
ди ва тафаккур эркинлигига динга зид келмайдиган дои-
Do'stlaringiz bilan baham: |